Срби су у политичком животу Мађарске активно учествовали још од Угарског сабора, давне 1792. године, па све до мађарског парламента, 1990. године. На наредним изборима, Срби после 24 године добијају право на свог представника у том законодавном телу нашег северног суседа.
Срби који живе на простору нашег северног суседа очекују да ће се после избора, који су заказани за 6. април, њихов глас много боље чути, иако ће у мађарски парламент због недовољног броја гласача уместо посланика сести српски портпарол, који ће заступати интересе нашег народа.
„Мађарски закон омогућава да 13 признатих мањина добије свог заступника у парламенту. Иако постоји могућност за пуноправног посланика, мањине, међу којима је и српска, то не могу да остваре. За једно посланичко место потребно је најмање 20.000 гласова, а свега 10.000 Срба живи у Мађарској“, за „Ало!“ објашњава Љубомир Алексов, носилац српске листе на наредним парламентарним изборима.
Он додаје да закон ипак омогућава заступника у парламенту, или посланика без права гласа, који има право да учествује у раду парламента само ако тема дотиче мањинско питање, што парламентарни одбор претходно одобрава.
Предвиђен је специјални одбор заступника мањина, који ће моћи да се укључи у припремање свих закона који се тичу мањинског питања. Срби уласком у парламент очекују проширење мањинских права, као и друге промене које се односе на права националних мањина које живе на простору те државе, чланице ЕУ.
„Амбасада Србије у Будимпешти подржава све наше напоре. У наредном периоду, српска влада и парламент могу да инсистирају код мађарских власти да се наше право прошири и да дође до пуноправног заступништва, као што га у Србији имају националне мањине. Мађарска мањина у Србији је много боље организована од Срба у Мађарској. Они су пуноправни чланови српског парламента, што је тренутно за Србе у Мађарској на основу важећег изборног закона практично неоствариво“, истиче Алексов.
Балинт Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, рекао је за „Ало!“ да његова странка са Србима у Мађарској има веома добру сарадњу и да ће настојати да се односи мађарске националне мањине у Србији и српске у Мађарској и даље побољшавају. Он каже да је, док је био у националном савезу Мађара, имао институционалну сарадњу са Земаљском самоуправом Срба у Мађарској, због чега одлично познаје статусе те две мањине, како у Србији, тако и у Мађарској.
„Мањкавост изборног закона у Мађарској је свакако у томе што националне мањине не могу ући у скупштину, али је проблем такође то што Срби немају политичку странку у Мађарској. Мислим да се Србија може угледати на Мађарску у смислу подршке својим сународницима који живе на територији других држава. Мађарске мањине у другим државама од своје матице добијају много већа средства него што српска заједница у Мађарској добија од Србије. То је потребно да би ти људи могли да очувају свој идентитет, културу и језик“, рекао је Пастор.
Из Србије 40.000 гласова
Мађарске власти процењују да им чак око 40.000 гласова стиже из Србије. Гласачи у дијаспори моћи ће да гласају на бирачким местима у Мађарској, дипломатским и конзуларним представништвима, па чак и поједностављеном процедуром слањем гласачког листића путем поште.
Ало
