Немачка ће постати прва земља Европе где ће бити призната идеа такозваног трећег или неодређеног пола. Од 1. новембра таква деца ће се регистровати у обичајеном режиму, али без полних карактеристика, односно указаног пола. Препоруку је дао Уставни суд Немачке.

Проблем се тиче оне малобројне деце која се рађају истовремено и са знацима женског и мушког пола, али ипак он је стекао праве уставне размере. Приликом сумњи у полну припадност рубрика у крштеници детета која одређује пол остаће празна. И већ само дете ће касније решавати ко је оно – мушкарац или жена, и уписивати пол у сопствена документа. А ако не жели да решава, не треба. Другим речима, не наследивши од родитеља чак ни пол…

Узимајући у обзир ланчану реакцију у коју се претварају разне модерне идеје на простору ЕУ, слична пракса може да постане тражена. Њена пропагандна подршка ће бити нечувена по својој моћи кампања за заштиту ЛГБТ друшта која је сада обухватила најразличитије сфере људске делтности од праксе регистације бракова до спортских такмичења. И ту не може да се не појави питање: а можда сличан развој догађаја није случајан? Стиче се све јачи утисак да размишљање о лицима неоређеног пола или тобоже недовољне пажње Русије према спортистима и навијачима нетрадиционалне оријентације има важнији циљ него тежња да се задовоље захтеви ЛГБТ друтшва. И овај циљ се састоји у томе да се скрене пажња друштва са сопствених проблема и сумњивих планова, каналисавши незадовољство у уобичајеном руском правцу, објаснила је за Глас Русије експерт у области упоредне пилитикологије МГИМО МИП Русије Јелена Пономарјова.

– Реч је не само о неразумевању, а о томе да слично неразумевање на крају крајева изазива мржњу која долази до идеје некаквог уништења. Ако не разумеш, тебе треба уништити. Ако се не потчињаваш, тебе опет треба уништити. Слични прилази својствени су политици САД и руководству ЕУ у разним областима – политичкој, финансијској, социјално-економској, културно-националној. И то даје основе да се говори о сценарију са конкретном политичком позадином.

У последње време управо Немачку све активније оптужују за тежњу да искористи финансијско-еконосмке промене у ЕУ ради јачања својих позиција у Европи. Управо немачке власти су се нашле на удару сопственог јавног мњења поводом скандала око Агенције националне безбедности САД. И ту уочи све веће кризе у односима између САД и европљана појавили су се обојени свим дугиним бојама „полни“ пролбеми и скандали. И узалуд су председник МОК, Белгијанац Жак Роге и председник Међународне асоцијације лакоатлетских федерација Сенегалац Ламин Диак позвали су учеснике и госте првенства света у лакој атлетици у Москви да се концентришу на спортске битке, а не на боје дуге на ноктима шведске скакачице Еме Грин-трегаро или „ислеђивање о укусима“ руске звезде Јелене Исинбајеве.

Талас полне самосвести који се подигао пре неколико година у ЕУ стиче све апсурдније форме, што не само да поткопава културно-историјске традиције и основе постојања људске цивилизације у целини и сваке породице појединачно, већ и пречесто служи као покриће за прозаичније операције.

Остаје само да поставимо реторско питање – колико брзо ће приликом тако активног проширења свемогућих права представника ЛГБТ друштва почети да се осећају непријатно људи традиционалне оријентације?