Брисел — Аустријски политичар Јоханес Хан наследиће Штефана Филеа у новом саставу ЕК, али у називу његовог портфеља неће бити речи “проширење” већ суседство са ЕУ.

Европски дипломатски извори су потврдили да ће комесар за суседство ЕУ, Аустријанац Јоханес Хан у свом ресору имати и политику партнерства с источним земљама, као и проширења. Хан, који у актуелом саставу Комисије обавља функцију комесара за регионалну политику, биће именован за “комесара за суседство” и на дужост ће ступити 1. новембра.

То кажу дипломате и фукционери ЕУ у Бриселу. Европска комисија је иначе данас саопштила да су усвојени предлози за нове комесаре, што ће бити објављено најраније у среду. Посебног комесара ЕУ за политику пријема у чланство нових земаља неће бити, кажу извори ЕУ у Бриселу, истичући да је Хан веома упућен и искусан кад су у питању и односи ЕУ с балканским земљама. Као образложење за то да није потребан посебан ресор за проширење наводи се да је проширење сад превасходно техничко, а не и политичко питање, јер су све земље у поступку европске интеграције или већ кренуле у преговоре о чланству или на путу ка ЕУ напредују кроз уходани процес стабилизације и придруживања.
Новинари засад нису могли од представника Европске комисије да добију одговор на питање да ли се укидањем комесара за проширење шаље збуњујућа политичка поруку владама и градјанима земаља на мукотрпном и још бесумње дугом путу приближавања ЕУ.

Назив портфеља, који је досад гласио “Генерелни директорат за проширење и суседску политику”, биће промењен у “Директорат за суседство”, а Јункер промену правда проценом да током следећих пет година неће бити пријема нових чланица у ЕУ.

Утолико пре што је и нови председник Комисије Жан-Клод Јункер у два наврата ставио до знања да у петогодишњем мандату његове Комисије неће бити пријема нових земаља у чланство Уније. “То не значи да ће процеш проширења бити заустављен, већ одражава чијеницу да је он у овој фази мање политичко, а више техничко питање”, рекао је за Тањуг један добро упућени извор из ЕУ. Званичници у ЕУ ипак кажу да је то и одраз реалног развоја, јер је јасно да за пет година и Србија и Црна Гора, које преговарају о чланству, технички не могу окончати те преговоре и доћи до закључења споразума о чланству с Унијом.
Ако би нека земља ипак успела да доврши те преговоре, то што постоји или не посебан комесар за проширење не може ни успорити, ни убрзати поступак који води у чланство, јер је реч о крајње сложеном и темељитом испуњавању услова и демократским економским и политичким променама у складу с правном тековином ЕУ који дотад морају да се спроведу.

“Србија је дефинитивно прва реду за проширење, ни Црна Гора није далеко и тада ће бити потребно имати комесара јачег профила који ће процес привести крају”, каже Тањугов извор.

До тада, преговоре о придруживању надгледаће Хан, који је као комесар за регионалу политику већ имао прилике да добро упозна Западни Балкан.

Хан је активно подржавао Јадранско-јонску иницијативу чији је Србија члан, а био је међу првим функционерима ЕУ који су посетили Србију и БиХ након катастрофалних поплава у мају.

Бета, Танјуг