Брисел инсистира на повлашћеној продаји хрватских цигарета у Србији. Иако нам шансе нису велике, очекујемо да се ипак уваже неки наши аргументи о заштити домаће индустрије, каже за РТС потпредседник Владе Србије Расим Љајић. То није усмерено против Србије јер је то модел и правило које Европска комисија користи за своје нове чланице, каже Љајић.
Европска унија не одустаје од захтева да се Хрватској омогући да и даље по повлашћеним условима извози цигарете у Србију.
Чиме Европа правда такав захтев и јесмо ли близу или далеко од договора за Дневник РТС-а је говорио министар трговине, телекомуникација и информатичког друштва Расим Љајић.
Да ли је тачно да смо завршили разговоре са ЕУ и пристали на захтев да се убудуће 1.600 тoна цигарета из Хрватске увози по царинској стопи од 15 одсто?
Нити смо завршили разговоре, нити је постигнут било какав споразум. Ми смо практично тамо где смо били 1. јула ове године. До тада је требало да направимо договор о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању, али до тога није дошло. Нема нових момената у томе и ми чекамо од Европске комисије да наставимо разговоре иако нам шансе нису велике, да не ставарамо велика очекивања, под великим смо притиском Европске комисије, али и држава чланица али очекујемо да се уваже неки наши аргументи у смислу заштите наше домаће индустрије.
Чини се да сте под великим притиском и домаће индустрије. Да ли ће и колики ће бити губици по њих, уколико на то пристанемо?
Дуванска индустрија за нас је важна, држава би изгубила око четири милиона евра разлика у пореској стопи. Губитак за дуванску индустрију би веровтно био већи, с обзиром да они до сада нису имали приступ хрватском тржишту јер су били ограничени ванцаринским баријерама тамошњих власти.
Каквих има предности за наше произвођаче?
Предност је у томе што наши произвођачи дувана могу да извозе цигарете по царинској стопи од нула посто на хрватско тржиште јер је Хрватска постала чланица ЕУ. Наравно, ми инсистирамо да се уклоне све ванцаринске баријере које су до сада постојале за извоз наших цигарета на том тржишту.
Какве су шансе да у разговору са ЕУ дође до компромиса. Ви сте предложили још у јулу да извозимо више шећера на тржиште ЕУ. Каквe су шансе да нешто извучемо?
Ми смо тражили повећање квоте за извоз шећера за 45.000 тона, ЕУ нам је понудила 1.000 тона јер је то годишњи просек нашег извоза, пре свега у Хрватску. Наш контрааргумент је био да ћемо ми бити сада оштећени због мањег извоза шећерне репе у Хрватску јер ће она ту репу добијати под веровaтно повољнијим условима од земаља чланица ЕУ, али ти разговори сада неће бити сасвим сигурно завршени, јер Европска комисија сматра да је то један паралени процес, одвојен од овогао о коме говоримо.
Чиме ЕУ правда овакав захтев од Србије?
То није усмерено против Србије из разлога што је то модел и правило које Европска комисија користи за своје нове чланице, тако се догодило 2004. године, 2007. године. Они напросто штите државе чаланице, њихову економију у циљу да она постане што конкурентнија на јединственом европском тржишту. Тако ће и нас штитити кад постанемо пуноправни члан у односу на неке друге земље које тада буду кандидати.
Уколико будемо морали да пристнемо на ово, то ће трајати до тренутка док ми не постанемо чалнаица ЕУ?
То ће траје све док држава не постане члан Европске уније.
РТС
