АКО је ишта данас читљиво то је ова очигледна позиција у коју су смештени Срби на Балкану! Нема више дилеме да ли је западњацима Балкан битан – када је цео окружен НАТО-ом, јер ваља спречити Русију да му се у трбух – преко Македоније, Србије и Републике Српске – уклини!
Они падоше с ногу од уцена и обећања којима нам, наизменично, испред носа машу како би до краја ставили чизму на овај простор и по своме га „уредили”! Слећу, узлећу, скачу по нама, вршљају по земљи, ситна писма пишу и у тачке сричу, организују сусрете и самите „балканских држава”, а на сваком за сто – дрско попере – свога монструма „Косова”!
Међу све адресе са којих су нам написмено испостављани ултиматуми за черупање територије и отимање КосМета, уписа се и главна – Вашингтон! Тамо су пет чланица квинте: САД, Британија, Француска, Италија и Немачка, у 11 тачака, до у детаљ, разрадиле услове Србији, чији је циљ потпуни суверенитет „Косова” и његово учлањење у УН!
Ту је и најдемократскија тачка вашингтонског папира – да се у Савету безубедности укину или затворе за јавност редовне седнице о КосМету?! Да му се судбина закуца тајно иза затворених врата, јер – тако се лакше отима! Овој „демократији” оштро су се успротивиле Русија и Кина!
Полазни акт за овај документ је извештај њјујоршког Института Исток-Запад, који је предложио и санкције против регионалних лидера и земаља Западног Балкана, ако не буду поштовали овај пакет мера! Помиње се и јавни политички притисак, укидање или смањивање финансијске помоћи европских и америчких фондова…!
Ма, само ви да нама платите за уништено НАТО бомбама, а што се ваше помоћи тиче – нека, хвала!
Ту је и тачка, која је такође „испаљена” у Србију, али кружном путањом путује метак! Земље квинте су одлучиле да притисну све чланице ЕУ које нису признале „Косова” да га признају! Ту је Шпанија кост у грлу! Она, откад је Каталонија одржала референдум о самосталности – толико се бори за целовитост Србије да јој Београд ни примаћи није! Мене просто стид обузме кад видим с колико принципијелности ни један шпански званичник ни за сто неће са Шиптаром с „Косова” да седне, ни на скуп да уђе где Шиптари разапну заставу лажне државе! Ми – тај ретроградни став принципијелности – немамо?! Е, то нама – ту мекану лакоћу савитљивости – наши западни „пријатељи”, ем „цене”, ем трљају руке!
На Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана 17. маја у Софији нису им биле све ЕУуропејске чланице! Шпанском премијеру Маријану Рахоју није пало на памет да седи за истим столом где се „Косова” третира равноправно као држава! Он је још пре два месеца рекао – да га његове слике у заједничком албуму са косовским Шиптарима на том Самиту – бивати неће! Ми смо послали председника државе и – тако поручили да волимо да се „сликамо” и да немамо никакав проблем да нас насмејане с Тачијем урамљују!
Самит је због тога и одржан по Гимних формату, што значи да сви учесници буду без назива и обележја земаља! Да се не помиње ни једно име држава Западног Балкана, био је услов да, унапред договорену, Декларацију усвоје све чланице ЕУ – и оне које су признале „Косова” и оне које нису! У њој пише: „Потврђује се недвосмислена подршка европској перспективи Западног Балкана, а партнери са Западног Балкана се обавезују да следе европски пут као свој стратешки избор”! Сад „кад ће – не зна се”! Али, да сад следи гњечење, следи – и то на дугом штапу!
После оног самита у Солуну 2003. земљама региона обећано је пуноправно чланство, а сада – само „перспектива”! Пред том шареном лажом обећања – и моћним притиском ломљења кичме – трагикомично се утркујући ко ће испунити што више ЕУропејских наредби – постројени као ђачићи стоје Србија, Црна Гора, Албанија, БиХ и Македонија! У овај скуп држава који је добио име Западни Балкан, гурнули су и – творевину „Косова”, што је за Србију додатни метак у потиљак!
Након свих уцена и испуњавања наредби, пошто смо још 2008. потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и добили статус кандидата, од 35 поглавља Србија је затворила само 2, отворила 12, а кад ће их затворити питање је за милион долара! Остало је још 21 поглавље које ни дотакли нисмо, а кад ћемо – и то иде у оних милион долара! „Косова” им је, засад, потписало само ССП, а статус кандидата не може да добије док га не призна и оних 5 чланица ЕУ које то одбијају.
Е, зато су „квинте” вашингтонским папиром наметнуле притисак на непослушне чланице ЕУ! Сад, како ће то притискање изгледати и хоће ли и која попустити, једва чекам да видим, пошто све оне то не раде због нас – због себе раде! Шпанија због Каталоније! Румунија због Тријанонског споразума и мађарске мањине која има претензију да јој отцепи део територије! Словачка из истог разлога! Грци због Кипра, а Кипар због себе!
У читавом овом балканском замешатељству Србија им је епицентар за гажење и растурање! Тај фашистички однос према српскоме народу и територији – где год да се налазио и на простору бивше Југе – такво умеће упакованог правдања злочинаца и испостављања рачуна жртви – тешко да ћете игде наћи! Е, то је виртуозност!
Како они само упорно и мудро ћуте над најеженим усташтвом у Хрватској! Како жмуре пред „јасеновцима”, „Бљеском”, „Олујом”, „Блајбургом”… Како из петних жила – од НАТО бомби до разних самита – подржавају шиптарску окупацију и фашизам на КосМету – све до „жутих кућа” – и све ово под паролом: нећемо прошлост, хоћемо будућност – али само ону „будућност” са достигнутих или отетих позиција! Како се и колико отело и на који начин – о томе нема дискусије, јер – Србима је отето! А још није крај!
Западни „пријатељи” даве и кезе нам се у лице, час лично – час преко наших комшија које су нам гурнули на живот, имовину, територију, историју… Зар би Хрвати били тако умишљено моћни и радили шта им се хоће – не од јуче, више од 100 година – да нису нахушкани у сврху удара на Србе са западне стране! А тек Република Српска – њима је мрак пред очима и српско уво с оне стране Дрине – камо ли толика Српска! Можете мислити које јој добро мисле и раде?!
Сад су јој заиграли хаос пред октобарске изборе и то преко несрећног случаја и неразјашњене смрти момка Давида Драгичевића („Правда за Давида”). Кад се само сетим како су ’90-тих убијали по Србији, а пиштољ у руке „стављали” Милошевићу не би ли га срушили с власти и Србију сломили – све ми ово некако на то смрди!
Одовуд с друге стране гурнули су Шиптаре као бабарогу на Балкан и дали им задатак да плаше великом Албанијом околне народе и државе – не би ли сви, главом без обзира, бежали у НАТО и у његовом се „загрљају” од Шиптара и велике Албаније „спасавали”! Суштина је, заправо, спречити руски утицај на Балкан – куд ћеш бољи фазон од овога! А тек кад видим како гризе машинерија коју су упрегли за подршку пројекту им кроз „независне” новинаре, невладин сектор и поједине назови политичке странке – могу мислити колико ли је ова логистика плаћена!
Њима се овде, поред Русије, и Кина уклинила са својим економским интересима и експанзијом на свом „путу свиле”! А ова мудросања којекаквих аналитичара који нам скачу по екрану, убеђујући нас како њиховим газдама Балкан и није нешто посебно битан – није битан него међу најбитнијима битан – нажалост! Они га, без некаквога чуда, препуштати Балкан неће!!!
Зато, између осталога, жмуре и на све најежене авети које су зинуле на православне Балкана, од шиптарских терориста, кампова за обуку исламских екстремиста посејаних од Македоније преко КосМета и Рашке области до Босне, па ћерај све до повампирене усташије кроз Хрватску до Блајбурга! Мало-мало па заливају и Сулејмана Угљанина који покреће такозвану „Сјеничку декларацију” из 1917. године!
Сад се овај „јунак” сетио тадашње групе муслимана који су сматрали да им је учињена неправда због кидања везе са пораженим Османским царством, чиме су неке аге и бегови изгубили привилегије, па су тражили да се, после Балканских ратова, Рашка (такозвани Санџак) подељена између Србије и Црне Горе, припоји БиХ или да добије самосталност! Сад нам се Угљанин, подупрт са стране – мало-мало па, тога у’вати?!
А Шиптари – више ти они неће у велику Албанију само КосМет – хоће све до Ниша! Прешево, Бујановац, Медвеђу – то се већ подразумева! Толико су нас сколоврчили са свих страна да ми пуштамо причу – дај да се спаси што се спасити може, или – „да сачувамо шта можемо и изгубимо само оно што морамо”?! Значи – да смо дошли до става да „морамо да изгубимо” – дошли смо?! За почетак – довољно!
Комшилук, попут Хрвата, Шиптара и осталих, ништа је понекад – шта све Србија у кући не гаји од невладиног сектора, „независних” новинара, неких назови интелектуалаца, појединих партијских првака…?!
Онај некадашњи Чеда Јовановић, који је ’90-тих у поцепаним патикама предводио побуне против Милошевића по Београду – данас пребогат са фабрикама, џиповима и обезбеђењем – на шиптарским скуповима по Приштини грли се са првацима УЧК-а и тврди да је, што се њега тиче – „Косова” самостална држава?!
А општепознати добротвор Србије и Срба Ненад Чанак – уз КосМет је увезао и Војводину! Као председник скупштинског Одбора за европске интеграције на међународни скуп „Идејом ЕУ до мира и развоја” 11. и 12. маја, у Београд је и парламентарце „Косова” и Каталоније позвао, али га омете председница Скупштине Маја Гојковић, након Шешељевог инсистирања!
Ове прве је звао зато што отимају КосМет, а друге у инат Шпанији, зато што је против шиптарског отимања КосМета! Тако је Чанак све што се КосМета тиче, а да је у његовој моћи, покушао да увеже како би помогао Шиптарима не би ли победили Србе! Његова подршка Каталонији да се издвоји из Шпаније, има још једно извориште – необуздану „љубав” да се разбије Србија и – Војводина јој се отме!
Ма, свака вам част „људине”! Нисте ви криви! Мало ви и радите колико би требало – с обзиром на шансу коју вам Србија – упорно – годинама даје!
Пише: Милијана БАЛЕТИЋ
Факту
