ЕУ укида тајност банкарских рачуна

Европски порески преступници лишавају Европску унију годишњег прихода од око билион евра, а осиромашена „двадесетседморица” више нису у позицији, као у претходним деценијама, да се одрекну овог баснословног прихода.

Потера за богатим Европљанима који избегавају плаћање пореза почела је у ЕУ брзо након избијања глобалне финансијске кризе и прво је вођена на егзотичним адресама прекоморских архипелага, а потом је усмерена ка Швајцарској, Лихтенштајну и појединим острвима у каналу Ламанш.

Међутим, „шишање” издашних девизних рачуна на Кипру окренуло је дурбин лова на пореске рајеве ка срцу Европе, јер несразмера између великог банкарског сектора и мале привреде ипак није „кипарски специјалитет”.

У односу на случај Кипар, банкарски депозити у Луксембургу, Ирској и на Малти драстично су већи од бруто друштвених производа (БДП) дотичних чланица еврозоне, упозорила је ових дана чувена немачка банка Беренберг. Однос дотичних депозита у Ирској и на Малти је осам пута већа од њихових БДП-а, а случај Луксембург још је драстичнији. У великом војводству, однос количине новца на тамошњим банкарским рачунима према БДП-у земље већи је чак 25 пута.

У Луксембургу је регистрована иначе 141 банка из 26 земаља и још 3.840 инвестиционих фондова из 70 држава широм света. Европа дуго није постављала питање ко су власници рачуна у луксембуршким банкама и одакле су та средства. У Луксембургу су још мање били спремни да на њега одговарају. Тој пракси беспрекорног чувања тајности банкарских улога Европа сада одбројава дане.

Пет водећих чланица ЕУ – Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Велика Британија – одлучиле су у уторак да унапреде међусобну аутоматску размену банкарских података о својим држављанима који држе рачуне на територији осталих чланица квинтета. Циљ ове нове праксе (за коју се још не зна када ће ступити на снагу) јесте да се прате финансијске активности сународника и њихови евентуални покушаји избегавања пореза. У ЕУ тој пракси до јуче су се огорчено противили Луксембург и Аустрија.

На први наговештај да је, након банкарског нокаута Кипра, „Луксембург следећи”, премијер Жан-Клод Јункер одлучно се успротивио чешљању ултраразвијеног финансијског сектора овог војводства.

„Финансијски сектор Луксембурга служи као раскршће међународних финансијских токова ка Европи и из ње. Упоређивање финансијског сектора са размерама БДП-а овде нема логике. Било каква недоумица око тајности овдашњих депозита нанеће штету инвестицијама у ЕУ”, упозорио је Јункер прошле седмице.

Међутим, колико јуче, Луксембург је променио мишљење. „Можемо да уведемо аутоматску размену информација о банкарским депозитима, без икакве опасности од јануара 2015. године”, најавио је јуче Јункер.

За сада је неизвесно како ће на ову најаву ороченог укидања тајности банкарских депозита у Луксембургу реаговати клијенти тамошњих банака. Сигурно је да је званични Беч – колико до прошле седмице спреман да се, по речима министарке Марије Фектер, „бори као лав” против укидања тајности банкарских депозита – јуче поклекнуо под европским притисцима.

„Аустрија је спремна да учествује у дебати о укидању тајности банкарских депозита”, најавио је аустријски канцелар Вернер Фајман.

Тајности банкарских депозита у Европи дани су одбројани, упозорио је јуче и Ханс-Адам, принц од Лихтенштајна.

Брисел је овог пута спреман на брзу акцију. Министри финансија ЕУ ће већ следећег викенда на седници у Даблину разрађивати процедуру будуће европске „аутоматске размене информација” о рачунима својих сународника у другим државама ЕУ.