ЕУ уводи Србији царине за воће и поврће

Београд – Европска комисија планира да почне да наплаћује специфичне царине на поједине производе из Србије, пре свега, на воће и поврће као контрамеру јер наша земља од прошле године „кочи“ издавање дозвола за извоз металног отпада чиме наноси милионе евра штете компанијама који се тиме баве, крши принципе слободне трговине а самим тим и Споразум о стабилизацији и придруживању, сазнаје Данас. На проблем са неиздавањем дозвола и кршењем ССП-а највишим инстанцама ЕУ почетком ове и крајем прошле године жалило се неколико земаља чланица.

Наиме, наш лист је писао већ о томе да се неколико влада земаља чланица жалило ЕК на Србију у којој се дозволе за извоз металног отпада чекају беспотребно месецима. Србија је прошле године усвојила и нов закон којим је издавање и добијање дозвола отежано. Уместо да се иде ка томе да се дозволе потпуно укину, какво је било и обећање ЕУ (да ће се то урадити до краја 2018), Србија прошле године доноси нов закон и од тог тренутка компаније се суочавају са проблемом да дозволе морају да чекају месецима што утиче на посао јер се већина отпада у великој мери извози (у Србији постоје само две железаре које могу да откупе такву врсту отпада).

ЕК је почетком ове године Србији, односно Министарству за заштиту животне средине упутило допис у ком тражи хитан састанак на ову тему, међутим, до тог састанка, како сазнајемо у овом тренутку, још није дошло.

Стога су из ЕК одлучили, како показује допис у који смо имали увид, да покрену процедуру суспензије аутономних трговинских мера, што подразумева наплату царине не поједине производе. Како ти производи нису део ССП, наплата царине би могла да се спроведе у року од месец дана јер није потребна нека посебна процедура за то.

У Министарство за заштиту животне средине од фебруара нисмо добили одговоре на питање због чега је прошле године законска регулатива мењана, као и да ли Србија тиме, како то тврди ЕК крши Споразум и угрожава слободну трговину. И јучерашње питање да ли је дошло до састанка са представницима ЕУ о овом питању такође је остало без одговора.

Пре два месеца Европска комисија упутила је властима у Србији допис у ком се, између осталог, истиче да је дискреционо одлучивање Србије по питању издавања дозвола компанијама које извозе неопасни отпад „претерано“ да може довести до потпуне забране извоза.

„Инсистирамо на томе да је дискреција коју спроводите у вези са процедуром издавања дозвола претерана и да де факто води до потпуне забране извоза“, истицало се у писму директорке за Западни Балкан ЕК Геновеве Руиз Калавера адресираном на Министарство за заштиту животне средине Србије.

У ЕК су тада напоменули како Србија има дискреционо право када се ради о издавању дозвола за производе који су покривени Базелском конвенцијом, али да се овде ради о извозу отпада који не потпада под Конвенцију, односно односи се на проблеме са извозом неопасног отпада. Како је тада наглашено, тренутне процедуре стварају неоправдане баријере у трговини ЕУ и Србије и зато се могу сматрати кршењем члана 36. ССП, према ком, између осталог, не сме бити никаквих квантитативних ограничења увоза или извоза.

„Комисија задржава право да размотри сваку могућу заштиту у случају да се Србија не придржава обавеза које је преузела потписивањем ССП, нарочито имајући у виду да је Србија у 2016. имала 100 милиона евра извоза у ЕУ“, истакнуто је тада у писму ЕК.

Министарство за заштиту животне средине прошле године је у два наврата мењало Правилник о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада.

Остаје нејасно због чега држава Србија сада уместо да укида дозволе за извоз неопасног отпада, јер за то у ЕУ тренутно нису потребне дозволе, она додатно пооштрава процедуру за њихово издавање. Србија се у преговорима са ЕУ, притом, обавезала да ће до краја 2018. укинути дозволе за извоз отпада, међутим, тренутно су оне и даље неопходне компанијама које се баве извозом и које на њих чекају понекад и дуже од шест месеци.

Контра мере, коју у плану има ЕК, ће према њиховим проценама нанети мању штету од оне коју компаније које извозе метални отпад трпе због тога што не могу да извозе.

Љиљана Буквић, Данас.рс