ЕВРОПСКА комисија објавила је план заштитних мера од могућих америчких санкција поводом Ирана.
Још конкретније, приступила је враћању на снагу закона из 1996-те који омогућава блокирање санкија које би САД могле увести компанијама из ЕУ.
Такав пакет `блокирајућих мера` ЕУ је користила само новембру `96 када је Вашингтон увео екстериторијалне санкције прво против Кубе, па против Ирана и Либије.
„Блокирајуће мере“ забрањују европским компанијама да поштују америчке санкције, омогућавају тражење накнаде за претрпљене губитке због санкција и искључују примену на територији ЕУ решења било којих страних судова заснованих на (америчким) санкцијама.
„Блокирајуће мере“ треба да ступе на снагу најкасније до 6. августа када ће ступити на снагу права партија санкција САД.
Европска комисија је рашчистила и пут да Европска инвестициона банка доноси одлуке о финансирању пословних активности према Ирану у оквирима „буџетских гаранција ЕУ“.
ЕК је такође иницирала разраду „банкарских механизама који ће омогућити Ирану приходе од нафте“.
Ово ће заштитити европске компаније које буду укључене у иранске трансакције са нафтом.
Брисел је, иначе, већ доставио Светској трговинској организацији списак производа из Сједињених Држава на које могу бити уведене додатне царине које ће бити противтежа америчким царинама на челик (25 одсто) и алуминијум (10 одсто).
Европске контрацарине биле би до 25 одсто и ступиле би на снагу од 20. јуна.
Од 2012-ве би за неке производе моге да иду и до 50 одсто.
Факти
