Европа, под притиском САД, иде против својих економских интереса и стопира Јужни ток – тај тренд се задњих година неумољиво наставља: криза у Либији, Сирији, Ирану и сада спор са Русијом, наводе аналитички портали.

Бугарски премијер Пламен Орешарски наредио је прекид изградње руског Јужног тока након тешког разговара са америчким сенаторима, а не због аргументације Брисела.

И Србија је затим објавила да, вероватно, прекида рад на Јужном току. Београду је добро дошло попуштање Бугарске да би и сам скинуо са леђа притисак из Брисела и Вашингтона – наводе аналитичари.

Србија увози 2,5 милијарде кубиних метара гаса годишње – већина тога стиже из Русије преко Мађарске и Украјине.

Јужни ток је један од економски и геостратешки најважнијих пројеката на територију Европе. Тим пројектом Русија заобилази Украјину у достави гаса Европи.

Нема сумње да би тим потезом Русија увелико ојачала, а и европска зависност од руског плина била би још снажнија.

Такав сценарио неприхватљив је за САД. Уредник листа “Бизнис нове Европе” Бен Арис тврди да се Америка игра ригидно за своје интересе.

С друге стране, Европљани су врло прагматични, траже јефтине и чисте енергетске ресурсе, а Русија то може омогућити. Али, Јужни ток се не уклапа у садашњу политику Вашингтона – наводи он.

Један број политичара, али и политичких аналитичара, поставља питање зашто Стари континент често води самодеструктивну економску политику у служби геополитичких интереса САД?

Софија и Београд тешко могу објаснити народу одустајање од економски важних пројеката због вањског политичког притиска. Бугарска увози чак 90 одсто енергената из Русије.

Једини преостали европски “бунтовник” је мађарски премијер Виктор Орбан који тврди да Јужни ток нема алтернативу – наводе аналитички портали.

Срна

фото: Ројтерс