Европска унија је пред темељитим променама свог устројства и текућих политика, што су обнародовали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози, који је ставио до знања да ће земље западног Балкана бити примљене у нижи степен чланства ЕУ.
Ако Србија, Црна Гора и можда Македонија уопште почну преговоре о чланству с ЕУ крајем идуће године, проћи ће бар шест, седам година док не дођу до прага Уније, а дотле ће се и ЕУ без сумње преобразити у новом устројству, оценили су европски дипломатски извори у “засад једином могућем осврту”.
Европска комисија је данас, у Бриселу, потврдила да се овакав сценарио разматра, али је указала на оцену председника Комисије Жозеа Мануела Бароза, да би раздвајање чланица ЕУ у различите степене интеграције значило да се отежава могућност за улазак у еврозону и представљало и непосредан економски ударац неким чланицама.
Канцеларка Меркел је, међутим, упозорила да оваква ЕУ не може преживети и да су нужне структурне реформе, док је Саркози саопштио да без брже интеграције неће бити ни евра и зато се ЕУ мора даље развијати “у две брзине”, пошто са можда 35 будућих чланица, пријемом западнобалканских земаља, не могу сви напредовати најбржом “првом брзином”.
Јер, унутар Уније мора да се створи језгро земаља брже “политичке, федералне интеграције”, што би обухватило чланице зоне евра, док би остале земље ЕУ биле у споријој “другој брзини” конфедералне интеграције.
У Берлину и Паризу се разматра увођење у еврозону механизма гласања, у којем би према економској тежини свака чланица имала и већи уплив и број “пондерисаних гласова”.
Зона евра, врло вероватно с мањим бројем чланица него сада, имала би и неки стални секретаријат у Бриселу, одвојен од Европске комисије.
За то би било нужно унети и промене у темељни акт ЕУ, Уговор из Лисабона, иако већ сад у том Уговору постоји одредница да неке чланице које то желе, могу ступити у “појачану сарадњу” на неком сектору, а то су већ управо систем јединствене валуте, укидање унутрашњих граница у зони Шенгена, уговори о полицијској сарадњи и јединственој структури европске авиоиндустрије, производње и лансирања сателита.
Наравно, “Европа у две брзине” би значила да неке чланице које не желе да се укључе у неки сектор брже интеграције могу, као и досад, да траже изузеће из те заједничке политике ЕУ, што је највише користила Велика Британија, која не жели у еврозону, али снажно подржава њену буџетско-финансијску стабилизацију, јер 60 одсто британског извоза иде на тржиште ЕУ.
Клаус: Распад еврозоне био би јефтинији
Председник Чешке Вацлав Клаус упозорио је да одржавање, како је нагласио, лошег пројекта заједничке европске валуте кошта далеко више него што би коштао распад еврозоне. Клаус је рекао и да ће Европа постати “периферија света”, ако настави да ставља нагласак на права појединаца.
“Западна цивилизација је направила фаталну грешку када њен модел није у први план поставио економску ефикасност, него захтеве појединаца, разних интересних група, па и целих држава”, казао је Клаус на седници научног савета Привредног факултета економског универзитета у Прагу.
Чешки председник упозорио је да ће са таквим моделом, уколико не дође до радикалне трансформације Европе, непрестано расти јавни расходи, а са њима и задужење држава.
“Европа ће постати перфијера света који се динамично развија”, упозорио је Клаус и поновио своју тезу да је стварање заједничке европске валуте и еврозоне била лоша идеја.
“На жалост, не постоји ни најмање интересовање да се напусти евро, а цена за то је енормна и биће све већа. Одржавање еврозоне кошта далеко више него што би коштало њено распуштање”, рекао је Клаус.
Чешка није чланица еврозоне, а Клаус је недавно затражио од Владе премијера Петра Нечаса преговоре са Бриселом о томе да Чешка не мора да поштује обавезу из приступног уговора са Европском унијом да једног дана уђе у еврозону.
Ипак и Чешку, као изразито извозно оријентисану и то претежно у остале земље ЕУ, погађа сваки потрес, успоравање привредног раста или рецесија у еврозони.
Вести
