Не постоји бољи разлог да Београд затражи хитну седницу Савета безебдности и заштиту УН, од најновијих сазнања о корупцији и злоупотребама Еулекса, што се, наравно, неће догодити, јер не постоји општеприхваћена друштвена норма одговрности. Да таква норма постоји, они који су омогућили долазак Еулекса поднели би оставке и уз извињење заувек отишли из политике.
Два случаја, актуелизована трагичним расплетима последњих недеља, подсећају нас на универзалну лаж српске политичке стварности, звану европски стандарди. То су сазнања о злоупотребама Еулекса и однос према тешко оболелом проф. др Војиславу Шешељу. Оба случаја демнатују тврдње да ће се безусловним прихватањем бриселских конструкција, под фирмом европских стандарда, на Балкану успоставити трајан ред и мир.
Заборавне ваља подсетити да је мисија Европске уније (ЕУ) звана Еулекс на Косово и Метохију дошла реанимирајући одбачени план Мартија Ахтисарија. Ова мисија предвиђена је поменутим планом о албанској независности на Косову и Метохији, а из заборављених депеша са „Викиликса“ (08BELGRADE875) сазнали смо да Србија, у ствари, није имала замерки и да је поздрављала присуство ЕУ на Косову.
Из депеше се сазнаје и да је тадашњи председник Борис Тадић нудио ЕУ све што жели око Еулекса, у замену за толерисање српске иницијативе у Генералној скупштини УН о косметском питању. Српски званичници су, према истом извору, саопштавали да ће прихватити било какав исход преговора о (фактичкој) замени УНМИК-а Еулексаом, уз услов да то представе као, тобоже, успех Србије.
И представили су. Данас сазнајемо да је Еулексовом судији Франческу Флорију извесни Албанац са Космета платио 270.000 евра за ослобађање брата од кривичног гоњења. Тужилац у случају који се води против Оливера Ивановића кривотворио је доказе у оптужници.
Британска тужитељка Марија Бамије прикупила је доказе против тужиоца Јарославе Новотне и поменутог судије о примању мита, као и њиховим састанцима са посредницима окривљених, како би процеси против Фатмира Љимаја и других високих званичника ксометских Албанаца били обустављени. Епилог је да је тужитељка Бамије суспендована и да јој прете смрћу, што за познаваоце прилика на Космету већ деценијама није никакво изненађење.
То су, укратко, услови у којима се рађа правни поредак онога што Србија данас назива „Косовом“. То су и услови у којима би требало окончати истрагу Клинта Вилијамсона, чији је тим овог лета дошао до доказа на основу којих је требало да буду подигнуте оптужнице против људи из самог врха албанског терористичког покрета скривеног иза лажне државе.
Подсетимо да је руско Министарство спољних послова тада саопштило да је резултатима истраге специјалне истражне групе, коју је предводио Вилијамсон, развејан мит о борби ОВК, искоришћен за правдање независности јужне српске покрајине коју су једнострано прогласили некадашњи лидери поменуте терористичке организације.
Не постоји бољи разлог да Београд затражи хитну седницу Савета безебдности и заштиту УН, од најновијих сазнања о корупцији и злоупотребама Еулекса, што се, наравно, неће догодити, јер не постоји општеприхваћена друштвена норма одговрности. Да таква норма постоји, они који су омогућили долазак Еулекса поднели би оставке и уз извињење заувек отишли из политике
На жалост, то се неће догодити, а криминал и многи видови насиља и даље ће бити покривени митом о европским стандардима. Подсетимо да је проглашењем лажне албанске државе на територији Косова и Метохије обећано да ће управо Еулекс бити гарант успостављања правног поретка у полицији, царинским службама и правосуђу.
Када смо код европских стандарда и правосуђа, ваља напоменути и неколико запрепашћујућих чињеница у вези процеса који се пред Хашким трибуналом води против тешко оболелог проф. др Војислава Шешеља. Не ради се само о безмало 12 година његовог притвора и досадашњим нечовештвима којима је био изложен.
Према речима Зорана Красића, шефа правног тима који помаже др Шешељу, докази против лидера радикала изложени су на око 27 милиона страница или око седам милијади осамсто тридесет милиона речи. Обичном, а притом здравом човеку, само за читање доказног материјала требала би 51 година и три месеца.
Да се не лажемо, у случају Еулекса, као и у случају Шешељ, етички крах европских стандарда биће покривен новим бајкама које уљуљкују стварност и савест. Два велика круга европских парадокса тиме ће бити затворена, означивши истовремено почетак новог циклуса заблуда о европским стандардима. Те заблуде, с обзиром на интензитет понављања, више неће бити оно што обично називамо лошом судбином, већ чиста глупост.
Бранко Жујовић, Глас Русије
