Eулекс заташкава корупцију и тешки криминал како би заштитио шиптарску политичку елиту и нарко мафију!

Еулекс није имао намеру да процесуира криминал на високом нивоу, а када су ипак морали, тражено је да се не оптуже истакнуте личности, рекао је Андреа Капусела

Док тужитељка Марија Бамије и даље трпи санкције Еулекса, јер је, према речима њеног адвоката Аријана Коција, послата пред дисциплински одбор Еулекса због изношења у јавност сумњи на корупцију у тој мисији, скандал са Еулексом се брзо шири.

Бриселски портал „ЕУ обзервер”, који редовно прати догађаје везане за аферу „Еулекс”, јуче је известио да је бивши званичник Међународне цивилне канцеларије (МЦК) на Косову Андреа Капусела рекао у својој новој књизи да је Еулекс штитио политичку елиту на Косову. „Мисија није имала намеру да процесуира криминал на високом нивоу… А када су ипак морали, тражено је да се не оптуже истакнуте личности”, навео је Капусела.

Јуче је британски „Гардијан” пренео из нове Капуселине књиге, која би требало да се појави идуће године, да је Еулекс подизао у просеку 2,5 оптужница годишње и изрицао једну пресуду.

Капусела такође тврди да су у три од четири случаја оптуживане „другоразредне” личности и да „постоје људи који су убијали људе и извлачили се због Унмика и Еулекса”.

Он је навео да је своју анализу послао Еулексу, али да од званичника мисије није добио одговор. Овај лист је навео да је специјални тужилац Клинт Вилијамсон, који је истраживао наводе известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима и илегалној трговини органима на Косову и у Албанији, објавио у јулу да је било доказа против високорангираних косовских политичара.

Притисак да оптужбе о Еулексу не падну у заборав извршило је и двоје европских парламентараца који су у понедељак, после неуспешног састанка у Спољнополитичком одбору Европског парламента, на коме високи званичници нису ништа рекли посланицима, упутили писмо са низом тешких питања шефици за спољну политику ЕУ Федерики Могерини.

Елмар Брок, посланик немачког десног центра и председник Одбора за иностране послове, и аустријска посланица Зелених Улрике Луначек су у писму навели да је Европски парламент „потпуно шокиран” открићем које је објавио приштински дневник „Коха диторе” прошле недеље. „Да се тај случај није појавио у штампи, како бисмо сазнали за њега? Ако се потврде наводи о корупцији, то ће бити катастрофално за кредибилитет ЕУ на Западном Балкану”, написали су Брок и Луначекова. Оптужбе, према документима доспелим у јавност, доводе у везу високе званичнике Еулекса у везу са осумњиченима, узимање мита како би затворили процесе и спречили интерну истрагу унутар ЕУ.

Они такође наводе да је Еулекс давао поверљиве информације српским обавештајним службама, жмурио и обесхрабривао спровођење правде на косовским судовима и да нису успевали да заштите сведоке. Тужилац Еулекса Марија Бамије рекла да има више доказа о „лошем управљању фондовима ЕУ” у мисији на Косову. „Недавно смањење особља Еулекса са 2.000 на 1.600 коштало је више него што је требало да уштеди”, рекла је Марија Бамије за „ЕУ обзервер” прошле недеље, мисливши на високе отпремнине које службеници Еулекса добијају по одласку са дужности.

После медијског притиска, реакција ЕУ је била да се Еулекс суочио са овим проблемима још 2013. године. Могеринијева је најавила хитно именовање независног и искусног правног експерта, али његово име још није познато.

У међувремену, питање из писма Брока и Луначекове надвија се над ЕУ: колико дуго су Еулекс и Европска служба за спољне послове имали информације о оптужбама за корупцију пре него што је унутрашња контрола у Еулексу почела да ради?

„Марија Бамије је указала да су проблеми постојали још 2011. и 2012, али нисмо упознати шта се после догодило, није било транспарентности нити је дата информација парламенту.”

Они су упозорили да је Марија Бамије суспендована без доказа да је било шта дала медијима, док су осумњичени из њених навода задржали своје положаје Еулексу: „Шта је уопште политички оквир за заштиту узбуњива? Овакав поступака баца чудно светло на Еулекс.” „Чак постоје и наводи о претњама Еулекса новинару ’Коха диторе’ који је објавио извештаје”, упозоравају парламентарци и постављају питање да ли су и ове тврдње истражене.

Случај гувернера косовске банке је оптужница против Еулекса

Бивши директор економског одељења МЦК Андреа Капусела још у јануару 2012. је писао о хапшењу гувернера косовске централне банке Хашима Реџепија, представивши то као „дебакл за хибридни систем владавине на Косову којим руководи ЕУ”.

„Случај гувернера косовске централне банке својеврсна је оптужница против мисије чији је задатак успостављање владавине права, јер су у њему коришћена анонимна писма као доказни материјал, тајни досијеи, неосновано притварање и ускраћивање права на фер суђење”, наводи се у тексту Капуселе, објављеном 26. јануара 2012. године на сајту „Осерваторио Балкано е Каукасо”.

„У ствари, јасно је да је косовска елита већ дуго желела да склони Реџепија са функције гувернера како би преузела контролу над централном банком и њеним новцем, а све најтеже оптужбе које су Еулексови тужиоци подигли против Реџепија готово су истоветне онима које су у кампањи против гувернера водили провладини медији неколико месеци пре хапшења”, написао је Капусела.

Б. Митриновић, Политика