Неки људи заиста не разумеју значење речи национално благо! То је оно што нас баштини као један народ, као једну заједницу у којој смо се родили, одрасли и у којој живимо. То је нешто што свакоме од нас припада и оно што нас као ту заједницу дефинише и репрезентује, то је оно што је некима прва асоцијација на Србију . А жалосна је истина да ово благо све брже и брже нестаје из земље.
Kо су ти људи који се усуђују да продају национално благо? Наиоме на твитеру се подигла права узбуна када се проширила вест да аукцијска кућа Kристи продаје фигуру из винчанске културе за 80 500 долара!
Kако се ово национално благо нашло на аукцији и да ли ће Министарство културе покушати да је откупи? И каква ће њена судбина бити? Заиста јако, јако залосно. А овде ћемо још једном нагласити значај Винчанске културе!
Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.
Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине.
Извор: опозиционар.инфо
e da mi je najpre inventuru sprovesti u Narodnom muzeju a i ostalim, onda povatati i tu bandu sto takve stvari prodaje i ko svinje po nalazistima riju, aj anticki novac, slucajni nalaz, al ovo premnogo je a i dobar nacin kako zaraditi pare pa nekog penzionera pemzionera postaviti za cuvara sa sacmaricom.
otkup nikako vec potraznja kao kradeno, uz pretnju prekida diplomatskih odnosa sa tom zemljom.
austrougari otese sto pedeset vagona teretnih istorijskih dokumenata a vratise malo, al zadrzali mnogo vise, pa sam i ja kupio sedamdesetih u jednom evropskom antikvarijatu dokumenta sa pecatom iz Srbskog drzavnog arhiva, iz 1842 i to iz dvora.
rukopis za knjigu o tom nasi akademici ,,izgubili,, na srecu zbornik MS za KJ to objavio.
ma samo da mi je 15 dana biti ministrom kulture, ne bi bilo bacanja Dvorskih knjiga, prodaje dokumenata sa pecatom drzavna arhiva beograd, il iznosenja bilo kakvih Srbskih starina a nase riznice bi popunio blagom, da kad cestit covek prodje pored Narodnoga muzeja il Narodne biblioteke bi skino kapu i duboko se poklonio.
al gde ces ti nekog mamlaza nazadna iz bosanskih kamenjara nauciti sta je to kultura.
za majmuna je to slas dohvatna, banana il kocka secera il mesto gde se krade, otima iz grkljana i pljacka.
znam slucaj, kupio neki nas knjigu pesama u francuskoj s kraja 19 veka a carinik maloumni umesto da mu cestita i zahvali sto ne svercuje drogu on mu knjigu oduzima, apsi i po novinama blati.
a takva knjiga kisela papira, samo onom ko je voli nesto znaci.
umesto zabrana izvoza a sloboda uvoza legalno kupljenih starina majmunima zinula guzica da je u pitanju sverc i velika trgovina pa bi carine i reketa.