Ево ко брани и гура нови закон о раду у Србији! Џо Лаутер, директор америчког УСАИД Пројекта за “боље услове пословања”

Србија плаћа то што има најригиднији закон о раду у Европи, и то је један од главних разлога велике незапослености и стагнације економије, каже за Б92 Џо Лаутер, директор УСАИД Пројекта за боље услове пословања. Према његовим речима, од најављене реформе закона о раду користи ће имати већина грађана Србије.

У најавама измена Закона о раду и променама које он доноси, које су то измене које се односе на старије од 50 година? 

Сигурно ће коштати оне који имају преко 50 година живота, али ће свакако подстаћи послодавце и да их запошљавају у већој мери. Запослена лица преко 50 година ће можда изгубити део отпремнине, јер је предложено да се сада отпремнина израчунава на основу радног стажа проведеног код последњег послодавца, а не на основу укупног радног стажа запосленог. Дакле, радник који је отпуштен након две године рада у некој компанији, са радним веком од укупно 30 година, сада ће добити отпремнину само за те две године, за разлику од ситуације која је била случај до сада, када би он добио отпремнину за свих 30 година радног стажа. Као што можете да предвидите, послодавци су веома уздржани да запосле некога са великим радним искуством, јер ће бити одбијен великим износом отпремнине, чак и ако је запослени већ претходно примио отпремнину. Дакле, ова промена у Закону о раду посебно треба да подстакне послодавце да запошљавају особе са преко 50 година. Требало би напоменути да постоји још једна редукција отпремнина која важи за све оне који одлазе у пензију, а то је да ће они сада добити две просечне плате на нивоу Републике Србије, уместо три просечне плате запосленог. Међутим, то није ништа необично, јер постоји много ражлићитих приступа за обрачун отпремнини, укључујући и многе земље које уопште не подразумевају отпремнину. 

Колико је реалан страх синдиката да ће управо због најаве да убудуће послодавац неће морати да исплаћује отпремнину за све године стажа већ, само за онај период колико је заполсени провео код њега, у ствари утицати на повећање незапослености и лакше оптуштање управо ове групе људи – старијих од 50 година који су још увек далеко од пензије? 

Тачно је да ће то бити јефтиније за послодавце који имају запослене преко 50 година, али сигуран сам да приватне компаније неће отпустити некога ко има преко 50 година због промене одредби закона у вези са отпремнином. Зашто би они отпустили искусне, квалификоване и продуктивне раднике? Сада само могу постојати случајеви где ће јавна предузећа и влада пронаћи јефтиније начине да отпусте старије раднике који им нису потребни. Али они ће вероватно морати да отпуштају те раднике и поред тога, јер се чини да нека јавна предузећа и владини ентитети представљају вишак И да треба променити неквалификован кадар. 

Да ли и на који начин измене Закона регулишту повластице послодавицма који запошљавају старије од 50 година? 

Не, осим веома важне промене отпремнине, која је имала изузетно обесхрабривајући утицај на запошљавање људи који имају преко 50 година. Међутим, креатори закона и цивилно друштво сада имају прилику да размисле о потенцијалним политикама које би подстакле запошљавање људи који имају преко 50 година. Ова промена би требало да обухвати бољу едукацију и програме за проналажење послова, тако да старији радници стекну неопходне вештине за привреду данашњице и будућности, укључујући пре свега ИТ вештине. Влада би, такође, требало да побољша политику безбедности на раду и здравственог осигурања радника, као и њихову имплементацију, тако да старији радници буду правилно заштићени. Притом, требало би да спроводи јавно-информативне кампање за информисање послодаваца о предностима запошљавања старијих радника. Може се почети од истраживања у другим земљама, која показују да послодавци вреднују старије раднике јер су поузданији и лојалнији, и имају знања која могу да пренесу млађим кадровима. Неке од тих земаља дају могућност нижих пореских и пензијских доприноса за раднике преко 55 или 60 година. Све ове ствари троше новац државе, али оне представљају и нешто више осим плата, јер се запошљавају грађани и плаћају порези. 

Каква је ваша оцена, зашто је расправа о најављеним изменама Закона о раду тако осетљиво питање и колико су те измене показатељ правца у ком смеру ће ићи реформе у Србији у 2014? 

То је увек осетљиво питање, јер су права појединих запослених, углавном у јавном сектору или у јавним предузећима веома угрожена. Свака земља у Европи је модернизовала свој закон о раду током протеклих 10 година, осим Србије, и у свакој од тих земаља су синдикати били против неких одредби. Синдикати морају да заштите своје чланове, који имају дугорочно сигурно запослење, и наравно они се противе промени статуса кво. Сврха социјалног дијалога је да укључи синдикате у формирање реформи, на начин да нови закон о раду допринесе економији и смањи незапосленост, а не одузме права за која су се синдикати борили. На жалост, Србија плаћа то што има најригиднији закон о раду у Европи, и то је један од главних разлога велике незапослености и стагнације економије. Ситуација у којој синдикати напустају радну групу за писање Закона о раду и ремете јавну расправу апсолутно не помазе никоме, па ни самим синдикатима. 

Да ли и када очекујете усвања новог Закона о раду и у ком облику, дакле да ли ће његове одредбе под притиском синдиката и радника бити ублажене (колико би ванредни избори одложили доношење овог важног реформског закона)? 

Иако неке активности сидиката у Србији понекад могу излгедати неразумно, њихови лидери су у више наврата изјављивали да актуелни закон о раду треба модернизовати. Тако да очекујем да ће се синдикати поново ангажовати у дијалогу са Владом. То ће вероватно изазвати ситуацију да тренутни нацрт буде мало разводњен. С друге стране, мислим да тек постоји притисак унутар синдиката да заузму чвршћи став против реформе закона, тако да можемо да очекујемо штрајкове са њихове стране, као и континуирано одбијање да се укључе у дијалог о закону. Међутим, од реформе закона о раду ће имати користи већина грађана Србије, а на синдикате она ће или утицати позитивно или се њен утицај неће ни осетитити. Неки запослени у јавном сектору и државним предузећима ће изгубити значајне количине отпремнине, али са друге стране да ли је у реду да због тих губитака малог броја становништва, остали грађани Србије треба да трпе? Пошто је реформа Закона о раду добра за већину бирача, очекујем да ће влада и Народна скупштина усвојити закон без обзира на штрајкове и претпостављам да ће на то утицати време избора. Међутим, опет се надам да је чак могуће да закон буде донет и током изборне кампање, јер у супротном Влада би изгледала јако слаба, уколико зауставља законе због протеста малог броја синдикалаца. Нови закон апсолутно мора да продужи трајање запошљавања на одређено време са једне на две или више година, и да омогући да се отпремнина израчуна на основу радног века код последњег послодавца. Ове одредбе тренутног закона су најстрожије у Европи и доводе до тога да Србија губи инвестиције и послове.

Б92