На данашњи дан навршава се 201 година од избијања Другог српског устанка који је означио почетак краја турске владавине у Србији.
Милош Обреновић је након празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.
“Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповиједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио”, овим речима је Милош Обреновић изашао пред народ.
На то сви једногласно повичу “Све на нашу душу, и врат, и образ…”. Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех.
Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао напоље и рекао :
– Ево мене, ето вас – рат Турцима!
Након двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.
Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.
Кнез Милош Обреновић је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији.
Хатишерифом из 1830. године Србији је призната аутономија.
И Војска слави
И Војска Србије данас обележава свој Дан као знак сећања на почетак Другог српског устанка 23. априла 1815. године, који је означио прекретницу у формирању модерне српске државе, а тиме и војске.
Централна манифестација Дана војске ове године ће бити организована 9. маја у Зрењенину уз дефиле војних јединица и присуство највиших званичника.
Војска Србије била је једна од првих институција насталих након устанка који је предводио кнез Милош Обреновић.
Зачеци формирања војних јединица сежу у период од 1830. до 1836. године, а први Закон о војсци донесен је 1838. године и звао се “Закон о устројству гарнизоног војинства”.
Први српски официри школовани су у Русији, војска је организована по узору на руску царску војску, а велики утицај имале су француска и њемачка војна мисао.
Вестионлине