Северна Кореја можда и није просперитетна земља, али оно чиме је заиста богата су минерали и сировине. Многи мисле да би, ако одустане од развоја пројектила и нуклеарног оружја, Северна Кореја у тренутку постала мала сиромашна земља која би преживљавала са шаком пиринча дневно по становнику.
Међутим, чак и да дође до договора и да Северна Кореја заигра на ту карту, помоћ коју би добила од других земаља је ништа у поређењу са вредношћу њених углавном нетакнутих подземних ресурса. Земља има огромне резерве минерала, укључујући гвожђе, злато, цинк, бакар, молибден, графит… укупно 200 врста минерала. Ту је и велика количина ретких метала потребних за производњу паметних телефона и друге високо технолошке опреме и производа.
Процене вредности минералних ресурса у земљи варирају, пре свега због тајности података и забрањеном приступу тим документима. Међутим, процене једне рударске фирме из Јужне Кореје говоре о ресурсима вредним 6.000 милијарди долара, док други истраживачки института Јужне Кореје наводе да је вредност око 10.000 милијарди долара. Северна Кореја даје приоритет развоју рударског сектора још од 1970.
Производња је расла до 1990. година, иако је на врхунцу била 1985. године, а онда је почела да пада. Године 2012. је било око 700 рудника у земљи. Многи су радили лоше и били су у лошем стању. Земља нема довољно нове опреме, искуства, па чак ни основне инфраструктуре да би искористила богатство које се крије испод земље. Упркос свему, људи у Северној Кореји су толико способни да им подземни ресурси чине око 14 одсто привреде. Кина је главни потрошач рударског сектора.
У септембру прошле године је државни јужнокорејски Институт за развој Кореје, рекао да је трговина минералима између Северне Кореје и Кине и даље “златна крава” за Пјонгјанг, упркос санкцијама УН и да је износила 54 одсто укупне трговинске размене Северне Кореје са Кином. У првом полугодишту 2016. и током 2015. је Кина из Северне Кореје увезла руде гвожђа у вредности од 73 милиона долара, а само у првом тромесечју ове године је Пекинг од Пјонгјанга купио цинка за 680.000 долара.
Северна Кореја је посебно активна у рударству у последњих неколико година. 2015. године је Кина увезла угља у вредности од око милијарду долара. Угаљ је посебно атрактиван, јер може да се вади помоћу релативно једноставне опреме. Велике наслаге ресурса се налазе у непосредној близини великих лука и на граници са Кином, што смањује проблеме због лоше саобраћајне инфраструктуре у земљи. Већ дуги низ година кинески потрошачи купују угаљ из Северне Кореје по много нижој цени од тржишне.
У лето прошле године је извоз угља у Кину износио око 40 одсто укупног севернокорејског извоза. Иначе, 2016. је УН усвојила резолуцију о смањењу извоза угља и никла из Северне Кореје и потпуну забрану извоза бакра, цинка и сребра. Након тога је уследила одлука у марту 2016. о забрани извоза злата, титанијума и других ретких метала. Резолуција је циљала рударски сектор само да би што више ослабила владу Ким Џонг-уна.
Непосредно пре него што је усвојен, извештај о рударској индустрији у земљи Америчког геолошког завода за 2014. истиче “да рударство у Северној Кореји није предмет међународних економских санкција и зато је уносан извор улагања и трговања ког земља има на располагању”. Дакле, то су покушали да промене. Наравно, Северна Кореја је у стању да паметно избегне такве санкције, посебно у извозу.
Повремено се ове тајне активности откривају током случајних прегледа бродова. Тако су прошле године египатске власти идентификовале брод са 2.300 тона руде гвожђа, који је из Северне Кореје пловио према Суецком каналу. Међутим, испод руде је било скривено 30.000 преносних противтенковских пројектила. Раније ове године је група стручњака УН закључила да Северна Кореја, упркос санкцијама, и даље извози минерале. Утврдили су и да Северна Кореја користи злато, којим је потпуно заобишла финансијски сектор и готовину.
У ствари, то је стара тактика којом је Иран заобилазио наметнуте санкције годинама, када је преко посредника у исламском свету трговао користећи се златом, чиме је врло лако заобилазио санкције. Кина је одушевљена могућношћу што има приступ ретким минералима у Северној Кореји. Пјонгјанг то врло добро зна и у марту је казнио Пекинг обуставом извоза метала у Кину, јер су Кинези ограничили увоз севернокорејског угља. У међувремену, Русија на граници са Северном Корејом од 2014. развија планове за ремонт пруга у Северној Кореји. Наравно, у замену за приступ минералним ресурсима у земљи.
Овај план је суспендован, али је опште расположење да се посао заврши још увек више него присутно. Чак и Јужна Кореја има планове за приступ минералним ресурсима “северног режима”. Сеул разматра начине како да плати трошкове уједињења, када се коначно догоди. Очекује се да ће процес трајати деценијама, а да ће трошкови износити стотине милијарди или чак трилиона долара, а Немачка зна нешто о томе. Поправак оронуле инфраструктуре Северне Кореје, укључујући старе железничке пруге, биће део огромног трошка.
Београд.ин
