Суботица — Развој српске пољопривреде мора се базирати на концепту развоја без генетички модификованих организама, сматра агроекономиста Миладин Шеварлић.
Једино тако можемо бити конкурентни са производима из органске пољопривреде и интегрално контролисане конвенционалне пољопривредне производње, оценио је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.
Према Шеварлићевом мишљењу, Стратегија пољопривреде и руралног развоја за период до 2024. године се мора реализовати кроз доношење националних програма развоја пољопривреде и руралног развоја и истовремеон доследном применом закона о подстицајима у тој области.
Једна од тема овогодишњег форума биће и приватизација у агро-сектору, а Шеварлић је по овом питању оценио да је “Србија очигледно много богатија него што су други мислили јер још има доста тога да се приватизује”. Шеварлић је поставио питање треба ли приватизовати ПКБ и постоји ли могућности да се ова компанија, заједно са ПИК Бечеј оставе као државне фирме и укључе и интегришу са пољопривредним ветеринарским факултетима и научним институтима. Тиме би се, по његовом мишљењу, створила база по моделу по којима послују амерички универзитети. “Ако хоћемо већ да гледамо шта се ради на западу, дајте да применимо један добар модел који практично већ 200 година функционише у Сједињеним Америчким Државама”, рекао је Шеварлић. Такође је поставио питање треба ли приватизовати, по његовом мишљењу, национално стратешке компаније, као што је “Поречје Вучје”.
“То значи да пољопривреда и рурални развој не могу бити оштећени, односно да морају добити својих законом припадајућих пет одсто, што нажалост ни у овој години није био случај”, рекао је Шеварлић новинарима пред отварање форума “Храна за Европу” у Суботици.
Рекао је да би у смислу дугорочности примене, стратегије овог типа требало да усваја скупштина, а да њена реализација зависи од поменутих националних програма и обима аграрног буџета, односно инвестиција у сектору аграра.
Он сматра да се пољопривреда мора базирати на концепту развоја без генетички модификованих организама, јер са њиховим уласком на наше тржиште, по његовом мишљењу, српска пољопривреда не може бити конкурентна, с обзиром на домаћу аграрну структуру.
“Ми на регионалном и европском тржишту можемо бити конкурентни и препознатљиви једино са производима из органске пољопривреде и интегрално контролисане конвенцоналне пољопривредне производње. Са производима на бази ГМО сигурно не можемо бити конкурентни, нити препознатљиви”, сматра Шеварлић.
Он је додао да се мора сачувати домаћа индустрија семена, садног материјала и ревитализовати репро-центри у сточарству, без чијег развоја, по његовом мишљењу, нема дугорично одрживе пољопривредне производње.
Такође је нагласио да је неопходна ревитализација задругарства, без чега се по његовом мишљењу не може укључити у програм производње 630.000 породичних пољопривредних газдинстава.
Ребаланс не смањује издвајања за аграр
Ребалансом републичког буџета није диран фонд намењен пољопривреди, а створен је финансијски оквир за спровођење Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период до 2024. године, изјавио је државни секретар у Министарству пољопривреде и животне средине Зоран Рајић.
Рајић је подсетио да је стратегија усвојена пре три месеца и оценио да је пред надлежнима сада “велики задатак” јер стратегија није циљ, већ из ње морају проистећи документа која ће у наредној деценији омогућити да овај стратешки документ буде имплементиран.
Он је најавио да ће до краја године бити донет низ закона који проистичу из поменуте стратегије, а који ће представљати “први корак ка инситуционалним и законодавним реформама које нам следе”.
“Влада је усвојила ребаланс буџета који ће нам дати финансијски оквир за спроводјење стратегије. Мораћемо да се сналазимо како знамо и умемо, али у сваком случају за пољопривреднике је добра вест да овим ребалансом нису дирана средства пољопривреде, односно остали смо на истом оном износу који је био и пре тога”, рекао је Рајић.
Говорећи о средствима која ће пољопривредницима бити на располагању у наредној години, Рајић је рекао да су преговори у току, да су све тренутне пројекције спекулације и изразио наду да ће се тим који учествује у том преговорима успети изборити за што већа средства.
Посебно је нагласио да неће бити одступања у погледу подстицаја.
Рајић је додао да средстава има довољно, те да се труде да што више анимирају пољопривреднике да се обрате Министарству јер добар део средстава остаје неискоришћен, поготово када је реч о кредитним средствима.
“Просто је велика штета да наши пољопривредници, што из страха, што из неинформисаности, та средства не користе. Али, оно што је кључно, средстава има и исплата ће ићи у планираном току”, додао је Рајић.
Четврти пољопривредни форум “Храна за Европу”, у организацији Економског института и Друштва аграрних економиста Србије, почео је данас у Суботици, а окупља представнике државних институција, аграрних компанија и стручњаке аграрне економије на тему реализације поменуте стратегије развоја пољопривреде.
Танјуг
