Еври отишли, наука стоjи

НА голој ледини београдског Блока 39 требало би да су никле велелепне зграде Центра за промоцију науке, Наноцентра и “Плавог Дунава” – центра за суперкомпјутере. Од футуристичког научног комплекса уцртаног у Стратегији научног и технолошког развоја коју је усвојила Влада Србије – нема ни трага! А за овај украс Београда, како су га најављивали, са централном зградом за коју се чини да лебди у ваздуху – задужили смо се код страних банака.

Укупно 305 милиона евра страних кредита узела је 2010. Република Србија за науку, које је требало до 2015. године да утроши на зграде, опрему и потрошни материјал у институтима и на факултетима. Смишљено је да та финансијска инјекција оживи науку, напуни институте опремом, покрене истраживања… Али до данас је реализован тек део ових средстава.

Нема Центра за промоцију науке, нема Наноцентра, нема кампуса Математичке гимназије, нема Центра за биомедицинске науке у оквиру Клиничког центра Србије, нема кампуса за факултете који се баве информационо-комуникационим технологијама… Од овог списка чега све нема, а требало је да буде, много је краћи онај на коме су пројекти који су завршени. Ту су, рецимо, зграда Петнице, Ректората Универзитета у Новом Саду и Научно-техолошког парка на Звездари.

Милиони су протраћени на пројекте, припреме грађевинских радова, дозволе објеката који можда никада неће ни бити изграђени.

– Наша укупна кредитна задуженост је толика да не бисмо могли сада да повучемо ни та одобрена средства и да градимо објекте који коштају десетине милиона евра. То би претерано увећало укупни дуг државе – каже за “Новости” др Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. – Велики број пројеката није доведен до краја. Протраћено је време. Кредити се не реализују предвиђеном динамиком. Готово две године Јединица за управљање пројектима (ЈУП), преко које се ови кредити реализују, била је у застоју. Готово ништа није рађено. Било је тамо и кадровских проблема, али је недавно именован нови директор, др Горан Квргић. Коначно је откочена набавка опреме и материјала.

Др Белић објашњава да су најлошије прошли “најскромнији”, тј. они научници којима су за истраживања наручивали само опрему мале вредности и потрошни материјал. Јер прво је реализована капитална опрема, вредности изнад 50.000 евра, потом она која је коштала између 5.000 и 50.000, а тек у трећем позиву ситније ствари.

Лења администрација кочила је послове толико да готово две године научници нису добијали ни материјал за истраживања. Због тога су се међу научницима и чуле повике на бившег директора ЈУП Александра Симоновића. А опет, за неке пројекте, коментаришу научници, боље је што је било застоја како би држава још једном промислила о њиховој градњи.

Један од таквих је Центар за промоцију науке. На припреме његове градње, на међународни архитектонски конкурс и пројекат аустријског архитекте Волфганга Чапелера и сличне трошкове, до сада је потрошено 2,9 милиона евра. Првобитно је замишљено да тај пројекат кошта укупно 15 милиона евра, да би тај износ за неколико година нарастао на невероватних 65 милиона евра! У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу да ће још једном прегледати све пројекте зацртане још у време када је министар науке био Божидар Ђелић, и да ће о томе дати свој суд. Да ли ће се од нечега одустати, одлучиће Влада Србије.

И дуго најављивани Наноцентар засада је само предузеће које постоји на папиру. Имало је донедавно директора, и то бившег помоћника министра просвете др Радомира Жикића, коме Агенција за борбу против корупције није дала сагласност да седи у две фотеље истовремено и протумачила да би то био сукоб интереса. Влада Србије га је, иако је био помоћник министра, именовала и за директора.

У међувремену је разрешен обе дужности. За овај пројекат планирано је 20 милиона евра и требало је такође да буде готов одавно. До сада је из кредита повучено око 1,5 милиона евра.

Како са зградама, ситуација није ништа боља ни са опремом. Многа истраживања стоје, јер још нису добили опрему која је требало да стигне пре четири или пет година.

Од 50 милиона евра, колико је за протеклих пет година требало да буде потрошено на капиталну опрему за научне институте и факултете, реализовано је 27,76 милиона. Остало је “на чекању”. А без ове опреме нема ни реализације пројеката за које научници примају плату. У том кругу, тако, неће бити ни планираних научних радова, па ни довољно доброг рејтинга наше науке у свету.

Пројектни циклус започет је 2011. године и требало је сви научни пројекти да буду готови још прошле године, а да 2015. почне нови циклус научних пројеката у Србији. Како је каснила реализација пројеката капиталне опреме и потрошног материјала преко ЈУП-а, држава је морала научницима да продужи рок за једну годину, тако да ће 2016. године почети нови циклус.

– Било је много проблема и застоја у ЈУП. Научна заједница се жалила Министарству. Сада је руководство промењено и имамо велика очекивања да ће све да се реализује много брже – објашњава за “Новости” др Никола Танић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја задужен за основна истраживања и развој научноистраживачких кадрова. – Из три кредита укупне вредности 305 милиона евра требало би да се реализује 30 различитих пројеката, од којих је набавка опреме само један. Неки су завршени, већина касни, а поједини још нису ни уговорени.

На том списку послова који нису ни “отворени” налазе се амбициозно замишљени центри изврсности, велики део станова за младе научнике, Суперкомпјутерска иницијатива, кампус Математичке гимназије…

Капитална опрема је само један пројекат, а има их око 30. Према речима др Танића, од три кредита, само је најмањи, 35 милиона евра од Банке за развој Савета Европе (ЦЕБ), реализован. Из другог кредита ЦЕБ-а, вредног 70 милиона евра, потрошено је само 8,75 милиона евра. Ни трећи, највећи кредит од 200 милиона евра Европске инвестиционе банке (ЕИБ), није утрошен до краја. Повукли смо 70,25, а остало је 129,75 милиона евра да се потроши.

Рокови за трошење су померени до 2018. године, јер се за сваки кредит плаћају и пенали ако се у реализацији одступи од уговора.

– Од свих ових кашњења, научну заједницу највише погађа застој у испоруци капиталне опреме и потрошног материјала, јер од тога директно зависи њихов рад – објашњава Танић.

– Када научник готово две године не добија оно што му је потребно за истраживања, сигурно да не може да свој посао заврши како треба. Цела научна заједница је поприлично љута на ЈУП. А последице застоја у раду ове институције већ осећамо. Јер 2014. године имали смо стагнацију у броју објављених научних радова, а ове очекујемо и пад.

Највише су, додаје, угрожени пројекти из природно-техничких наука, нарочито експерименталне науке, јер ту без опреме и потрошног материјала нема ни истраживања.

Ивана Мићевић, Новости