Амерички долар је све скупљи за грађане еврозоне. То баш не радује туристе и увознике, али може помоћи у опоравку европске привреде.

Уз то, постоји и велика опасност: губитак поверења у евро.

Прошлог марта се за један евро могао добити један долар и 39 центи, у септембру је евро вредео долар и 29 центи, данас је курсна листа око 1,19 долара за један евро. То значи да је већ достигнута најнижа вредност од 2006. године, мада тај развој никога није изненадио.

Америчка привреда расте у тој мери да и тамошња Централна банка (ФЕД) поново размишља о подизању каматних стопа. За то време, Европска централна банка (ЕЦБ) мора да „олабави“ фискалну политику, како би подстакла слабу привреду.

“У начелу се догађа оно што су многи аналитичари наговештавали читаво време”, тврди Штефан Шнајдер, економиста Дојче банке. Он и његове колеге мисле да ће долар све више да јача у годинама које долазе и опет се чују нагађања да ће на крају доћи до паритета (1 евро = 1 долар).

За овог економисту то не мора да постане проблем. Сасвим супротно од тога: “јефтин” евро, европске производе чини јефтинијим на светском тржишту и земље извознице попут Немачке од тога могу да имају велике користи. Европска предузећа тако постају конкурентнија у односу на она из Јапана, након што је тамошња валута протеклих година изгубила на вредности.

“Слаб” евро је и у духу политике Европске централне банке. Њен шеф Марио Драги је за лист Ханделсблат рекао како курсна листа није међу циљевима политике ЕЦБ, али је она важна за стабилност цена и привредни раст.

Тим пре што је цена нафте (која се традиционално обрачунава у доларима) неуобичајено јефтина. Када би тај трошак оптерећивао привреду зоне евра, онда би то могло да “угуши” привредни раст. Али овако није само нафта, него су и друге сировине тренутно размерно јефтине. То није само добро за извозника-рекордера попут Немачке, него и за друге европске земље окренуте извозу, попут Италије, Француске или Шпаније.

Када је реч о Грчкој, ту и стручњаци једва имају шта новог да кажу: привреда се тешко опоравља, а финансијска тржишта су забринута да ће будућа влада (а на њеном челу би лако моглда да буде лево оријентирана странка Сириза), заиста обуставити отплате кредита. “Дискусија о Грчкој је ту елементарна: психолошки је то велико оптерећење и то се одражава на финансијским тржиштима”, објашњава Фолкер Хелмејер из Покрајинске банке Бремена. “То се наравно уклапа и у конструкцију господина Драгија. Пожељан је слаб евро како би се позитивно утицало на економије, посебно земаља југа Европе.”

Утолико је и Марио Драги у овом интервјуу још једном најавио и додатно подстакао инфлацију у еврозони, “по потреби и неопходним додатним мерама”, каже директор ЕЦБ. Другим речима, масовним откупом државних обвезница, чиме би на тржиште новца стигле нове количине новца. Исти би требало да послужи за даље инвестиције, али и тако ће и пасти вредност европске валуте према долару.

За аналитичара Кристофа Цвермана, то је веома опасна “игра”. Он упозорава да страни инвеститори у земљама зоне евра са својим улозима бележе још само губитке и то би могло да значи да ће евро још више изгубити на вредности. “Видећемо да ће евро много брже пасти него што би некоме било мило”, упозорава Цверман. “Лако се може догодити да ће то изазвати нову кризу у зони евра, сасвим једноставно због тога јер се нагло губи поверење у евро или у Европу.”

Његов је закључак да је губитак поверења много опаснији него „живот са јаким евром“. А тога би требало да се присете и немачки извозници. “Велики немачки извозници су успевали да послују и са курсом од 1,4 према долару. Чак и тако су били конкурентни на светском тржишту.”

Дојче веле