Европски министри финансија на новом састанку 12. децембра, јер се нису договорили о надзору банака у еврозони.
Четири сата, колико је трајао састанак, није било довољно да се премосте разлике. Упркос оптимизму, учесници се нису договорили о јединственом механизму за надзор више хиљада банака у еврозони. Главни кривци су немачки и француски министар финансија са сасвим супротним ставовима.
Пјер Московиси, француски министар финансија каже да се француски став није променио.
“Све банке морају да буду под надзором Европске централне банке. Немачка је за строжи надзор, али жели сама да контролише своје банке. Сви морају да направе уступке да би се постигао договор”, рекао је Московиси.
Времена су турбулентна и то осећа и Немачка, која је мотор развоја Европске уније. Немачка канцеларка Ангела Меркел је на партијском конгресу у Хановеру, где је поново изабрана за председницу Хришћанско-демократске уније, рекла да је Немачкој добро само ако је Европи добро.
“Евро је пуно више од једне монете. Криза у еврозони не може се преко ноћи решити, јер преко ноћи није ни дошла. Желим да евро после кризе буде још јача валута”, рекла је немачка канцеларка.
Док чланице еврозоне желе да Европска централна банка надзире неке или све банке у монетарној унији, Велика Британија тражи да утицај буде ограничен да не би угрозио позицију Лондона као финансијског центра.
Борис Џонсон, градоначелник Лондона каже да је евро постао опасан пројекат.
“Треба да искористимо прилику за измену оснивачких уговора, можда сада када се преговара о банкарској унији, да бисмо ускладили чланство Британије са оним што људи желе”, каже Џонсон.
Џонсон је за што хитније одржавање референдума на коме би се грађани изјаснили да ли желе да остану на јединственом тржишту Европске уније. Дужничка криза постала им је исцрпљујућа и подгрејала је британски евроскептицизам.
У недавној анкети, 56 одсто Британаца изјаснило се за излазак земље из Европске уније, а 30 одсто испитаника је за останак.