Евро вероватно неће преживети следећу велику кризу и хитно би требало мењати монетарну унију како би се избегао неизбежни колапс. То је врло оштро упозорење у последњем извештају француског Института Жак Делора, који је један од архитеката јединствене европске валуте.
Аутори извештаја, група академика, стручњака и некадашњих “полицy макера” широм Европе, свесни су препрека јачању интеграционих трендова у пољуљаној ЕУ после Брегзита и све гласнијег успона евроскептицизма, али истичу да си политика не може приуштити отезање.
– Реформа евра можда није популарна, али је есенцијална и горућа: у неком тренутку Европу ће задесити нова економска криза. Не знамо хоће ли се то догодити унутар шест седмица, шест месеци или шест година. Али, у постојећем издању није вероватно да евро преживи – преноси Блумберг из извештаја.
Аутори предлажу промене у три корака. У првом предлажу брзе “закрпе” попут јачања Европског стабилизационог механизма (ЕСМ), банковне уније и координирања економских политика. Потом би на релацији север – југ уследио “qуид про qуо” механизам подстицања реформи инвестицијама да се проблематични југ (коначно) мотивише на реформе.
Трећи корак, контроверзан и опционалан, премда важан, подразумева да се еврозона трансформише у федералну структуру с поделом ризика и суверенитета.
Лука Бркић с загребачког Факултета политичких знаности истиче да је проблем суштини једноставан, али не и решење.
– Предложене мере учврстиле би позицију евра, али само су сурогати. Будућности еврозоне и евра нема без политичке уније – каже Бркић.
Додаје да је реализација пројекта “Сједињених Европских Држава” упитно изводива те да будућност Европе за 20, 50 или 100 година неће тако изгледати, већ ће решење бити “ново, оригинално и аутохтоно”.
С економске стране, уз остало, еврозону муче проблем слабе мобилности радне снаге те ригидност плаћа, што отежава функционисање монетарне уније, објашњава професор загребачког Економског факултета Борис Цота.
– Уз та ограничења, еврозона може опстати једино да заживи као трансферна унија у којој би се значајан део националних буџета пренео на средишњи европски буџет, и то са садашњих један на бар 20 одсто. Чланице то за сада нису вољне да учине, посебно оне старе, због питања моралног хазарда бојећи се да би се новац олако трошио, а реформе избегавале – истиче Цота.
Пословни дневник
