Евро у Србији пао на ниске гране: Јачи динар, тањи новчаник

Пред новогодишње празнике дијаспора стигне у отаџбину где је дочека ослабљен евро, па увек мора да потроши више, док други добро зараде. Ове године, сви су изгледи, празнике ће у матици обележити у последње време рекордно низак евро, али наши људи из расејања на губитку су и стога што њихови еври које шаљу рођацима вреде мање, па морају да им шаљу више. Такође, евидентно је да су на вредности изгубиле и девизне пензије наших људи који су се вратили у отаџбину.

Политика НБС

По средњем курсу Народне банке Србије (НБС) евро кошта свега 118,57 динара, док је пре тачно годину дана био 123,09 динара. У исто време евро је стабилан на светском тржишту, па је очито да је реч о јаловом јачању динара које није резултат привредног раста у отаџбини, нити повећаног извоза.

– Прејак динар је ствар монетарне политике Народне банке Србије. Наиме, држава у великој мери продаје обвезнице у динарима и на тај начин ствара се мањак домаће валуте на тржишту. Увознички лоби је на добитку, а извозници муку муче. Тако да је јак динар погубан за привреду – каже економски аналитичар Бранко Павловић.

Према његовим речима, тачна је процена да су девизне пензије у еврима ослабиле за пет одсто, а кад се погледају цене у радњама пад вредности европске валуте је још драстичнији.

Руже цветају политичарима

– Сада за 100 евра можете купити осам одсто мање производа него лане у исто време. Јасно је да се дијаспора осећа оштећеном, јер рођацима у отаџбини мора за толико да пошаље више новца, ако жели да их помогне или издржава на истом нивоу – каже наш саговорник.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић каже за “Вести” да јак динар одговара домаћим политичарима, јер наоко све делује лепше и ружичасто.

– Руже цветају и увозничком лобију, док је јак динар лош за дијаспору, туризам и извознике. Нису на удару само девизни пензионери с примањима у еврима, него и они који добијају доларе и швајцарске франке. Овде све валуте слабе, осим динара који јача. Сада нам предстоје празници и опет ћемо гледати класично шишање дијаспоре – објашњава наш саговорник.

Мање рате и кирија

Јачање динара добра је вест за око 100.000 корисника стамбених кредита, као и неколико десетина хиљада грађана који отплаћују друге врсте банкарских позајмица индексиране у еврима. Њима је рата у просеку смањена за седам до осам евра у односу на прошлу годину.
Такође, мање месечне обавезе сада има око 260.000 подстанарских породица које штеде око пет евра месечно у односу на фебруар ове године када је коштао 124 динара.

Извоз хране никад већи

Према званичној статистици, цене у септембру ове године биле су 3,2 одсто веће него у истом месецу лане. Инфлација је потврђена и на српским кванташким пијацама, без обзира на знатно јачи динар.
Агроекономиста Војислав Станковић до новогодишњих празника предвиђа раст цена хране за највише четири одсто. Међутим, он сматра да је то производ психозе коју су направили трговачки лоби и медији о наводном мањку хране услед суше.

– Реалност је да имамо довољно хране за своје потребе и знатне количине за извоз, који ће бити рекордан и прећи 3,3 милијарде долара до краја године – објашњава Станковић.

Храна у Српској као злато

У Босни и Херцеговини цене хране такође расту, али их званична статистика још не бележи.
Грађани Српске, како се наводи, никада нису плаћали скупље кромпир, купус и лук, чије су цене у односу на прошлу годину веће за два, па чак и три пута. Сва та поскупљења, преносе локални медији, последица су суше. Међутим, и пољопривредници се слажу како су цене у трговинама претеране и да би могле бити ниже и за 30 одсто.

Н. С. Прерадовић – Вести