Каква је улога Србије у евроазијским интеграцијама и може ли Евроазија бити алтернатива европским интеграцијама које се представљају под паролом „ЕУ нема алтернативу“, била је тема научног скупа „Србија и евроазијски геополитички простор“
Појам Евроазије постаје све значајнији у глобалној геополитици као
Контратег евроатлантским интеграцијама, а међу српским научницима коначно почиње озбиљније бављење геополитиком као науком која би могла дати одговоре на питање – где се Србија налази данас и где ће се налазити у будућности у међународним односима.
Лоша српска искуства
Тако су на научном скупу, у организацији Института за политичке студије, под називом „Србија и евроазијски геополитички простор“, политиколози, економисти, географи разматрали каква је улога Србије у евроазијским интеграцијама, као и о томе може ли Евроазија бити алтернатива европским интеграцијама које се представљају под паролом „ЕУ нема алтернативу“.
И сам појам интеграција у Србији има значење искључиво евроатлантских интеграција а, како примећује Миломир Степић председник Научног одбора, потпуно се занемарују интеграције у Евроазији.
„Имамо и склоност Срба да грлом у јагоде улазе у супранационалне интеграције. У последњих 100 година имали смо два примера, две Југославије и из обе изашли са лошим искуством“, рекао је на отварању скупа Степић.
Шта је Евроазија?
Евроазија као појам има два тумачења, као географски, али и геополитички и они нису истоветни. Према Милошу Кнежевићу сараднику Института за политичке студије могу се направити три приступа овом појму. Могу се гледати као два континента, Европа и Азија што је и стандардан приступ данас. Међутим, иако су географи поставили линију раздвајања ова два континента дуж планине и реке Урал, граница између њих није тако јасна, као код других континената. Може се поставити питање да ли је Европа потконтинент Азије, као на пример Индија или посебан континент.
Други начин тумачења, према Кнежевићу, може бити и Европоазија, где се на Азију гледа као на наставак Европе и где Русија има улогу европеизатора Азије. Тај приступ привилеговања Европе је последица европоцентричне историје света.
На крају имамо и Евроазију, као једноконтинентално копно са два субконтинента са својим културолошким специфиностима.
Руско и турско становиште
Кнежевић примећује и да се евроазијска компонента код нас учитава кроз руско и турско становиште, јер то су једине земље, уз Казахстан, које се протежу и кроз Азију и Европу.
„Евроазија се код нас баштини 500-600 година и коегзистира у русофилији или туркофилији, иако су често у историји Русија и Турска биле на супротстављеним странама. Руска геополитика и турска геополиика су две главне евроазијске политике. На крају имамо и евроамерику, која повезује Западну Европу и Америку и требало би да представља супротност Евроазији. Међутим, Евроамерика је присутна на тлу Евроазије и преко Европске уније и САД и НАТО-а. Посебно је на Далеком истоку, пре свега у Јапану присутна Евроамерика. У Евроамеричким анализама Турска се појављује као важан чинилац и као политички баланс Балканском полуострву“, објашњава Кнежевић.
Према његовим речима, разумевање односа Србије према Евроазији није само акадмеско питање, већ живо питање са којим се Србија сусреће у настојању да одреди спољнополитичку орјентацију у предстојећем времену.
„У спољној политици не постоје безалтернативне ситуације. Постоје приоритети, али увек има алтернативе. Посебно сада када се у геоекономском погледу акценти планетарне моћи померају са Запада ка Евроазији“, закључује Кнежевић.
Доминација евроатлантских интеграција
Евроазија за различите људе значи различите ствари. За једне је то географија, за друге геополитика, за треће алтернатива евроатлантским организацијама. Бранко Крга, бивши начелник Генералштаба војске Југославије, сада професор на Факултету за безбедност истиче да су протеклих деценија идеју Евроазије онемогућили сукоби и ратови, али и доминација евроатлантских интеграција на северној полулопти. На истоку, у СССР имали смо социјализам, а на западу неолиберални капитализам. Како примећује Крга, у свим земљама Евроазије социјализам је отишао у историју, док је криза 2008. године истакла слабости капитализма.
„Пред светом је велики изазов да се нађе нови модел друштвеног и економског уређења. Социјализам који је фаворизовао радника у односу на предузетништво доживео је крах, али и фаворизовање капитала на рачун радника довела је до кризе неолибералног концепта. У трагању за адекватним моделом мора се наћи равнотежа између државе, послодавца и радника“, сматра Крга.
Евроазија је ресурсима најбогатији део света, и према мишљењу Крге стављање тих ресурса на располагање другим земљама уз коректне услове могло би да прошири интересовање за Евроазију.
Када се говори о Србији и Евроазији, Крга сматра да код нас нема прецизне представе шта је то Евроазија. Он истиче да ниједна велика идеја у историји није спроведена спонтано и да је предност информатичке ере што се лако може ширити та идеја, али с друге стране исто тако је лако и противницима те идеје.
„Најбоље да Србија ове дилеме разреши једном дугорочном стратегијом за наредне деценије“, каже Крга.
Историјат геополитике
Један од родоначелника геополитике је Халфорд Макиндер, Британац који је први систематизовао ову област у своја три кључна рада у првој половини 20. века. И после сто година његове теорије и даље стоје, а придржавају их се пре свега у англоамеричким земљама. Он је развио теорију Хартланда, а познат је његов силогизам: Онај ко влада Источном Европом контролише Хартланд, онај ко контролише Хартланд контролише светско острво, а онај ко контролише светско острво контролише цео свет. У његовој представи Хартланд већ вековима углавном чини територија руског краљевства, затим царстава која су се ширила по паралели и заузимала Хартланд. Инспирација за његову теорију, како објашњава Жељко Будимир са Факултета политичких наука у Бања Луци, била је градња транссибирске железнице коју је видео као велику претњу поморској сили Великој Британији. СССР је као највећа копнена сила од 1917. до 1990. године наследик Џингис канове империје. А значај Источне Европе, који је предвидео Макиндер, видео се када је распад СССР почео губљењем контроле над Источном Европом и након тога се распао по шавовима Макиндеровог Хартленда.
„Новом руском Хартленду недостају два кључна региона, Источна Европа где Русија настоји да врати позиције у Украјини и Белорусији и Централна Азија. У Централној Азији се игра нова велика игра и упркос присуству САД у Авганистану, то је игра између Русије и Кине и завишиће од доминације у Централној Азији. Ако Русија хоће у Евроазију као прва виолина мора да врати контролу над бившим републикама СССР-а. С друге стране Кина постаје економска велесила и за сада их обједињује заједничка претња од стране поморских сила“, напомиње Будимир.
ЕУ и Србија
Момир Булатовић, бивши председник владе СРЈ осврнуо се на ситуацију у којој се налази Европска унија, као и перспективе ЕУ и разлоге зашто ЕУ не би требала бити једина опција за Србију.
„ЕУ се показује као политички патуљак. Највећа опасност од уласка у ЕУ је наметање неолибералне економске ортодоксије . Улога државе у ЕУ је данас да спашава банке које су превелике да би пропале и да спроводи штедњу и финансијску репресију. То доводи до олигополизације и експлозије приватног богатства које се улаже у шпекулације, а не у развој“, каже Булатовић.
Он наводи пример да је на врхунцу кризе фиктивни капитал износио 684 трилиона долара док је вредност реалне економије била десет пута мања. Од тада су се ствари само погоршале. Он указује и на чињеницу да је капитал немачких банака износио 119 милијарди долара, док су државне обвезнице којима је држава помагала банке износиле 711 милијарди, а средства која је централна банка дала банкама 667 милијарди долара.
„Са тим парама Немци су кренули у куповину по Европи. САД су упозориле Немачку да то угрожава глобалну стабилност. Американци кажу да је то потапање периферије Европе да би онда немачке компаније покупиле све што им треба. Немачке и француске банке су опустошиле Шпанију и Грчку, а енглеске Ирску. Али то се води као дуг Грчке према Немачкој, а не као дуг према банкама. Не спашава се Грчка од банкрота већ се спашавају немачке и француске банке које су тамо улагале. Док немачки БДП износи два билиона долара, имовина немачких банака износи осам билиона долара. Према екстраполацијама немачких научника, до 2030. године БДП ће тежити нули, док ће банкарски сектор бити тежак 16 билиона долара“, истиче Булатовић, питајући се шта ће бити у ЕУ када дође ред на Србију.
Он је нагласио да је политика „ЕУ без алтернативе“, политичка реторика заснована на фразама, јер „све што данас Србија произведе продаје се у Русији“.
Кинески развој
Други велики играч у Азији је Кина, од пре две године друга највећа економија на свету. Са дугогодишњим просечним привредним растом од 10 одсто, Кина је постала светска радионица, али и инвеститор будући да је нагомилала велике спољнотрговинске суфиците. Драгана Митровић, професор на Факултету политичких наука истиче да је такав развој променио не само Кину, већ и цео свет.
Кина је са оваквим растом од септембра ове године постала највећи увозник нафте на свету и, као највећи купац, постала је и геополитичка велесила која утиче на кретање цене нафте и тиме угрозила постојећи поредак. Према речима Митровићеве, она је тиме угрозила и сопствену енергетску безбедност јер је постала енергетски увозно зависна. Зато Кина покушава да диверсификује набавку нафте, али и да улаже огромна средства у производњу нафте по свету као и у нафтоводе и гасоводе. Такође, Кина схвата и значај обновљивих извора енергије па постаје највећи произвођач соларних панела. Према речима Митровић поставља се питање да ли градња нафтовода и гасовода по централној Азији од стране Кине може узроковати мању набавку гаса од Русије, односно Гаспрома као и да ли може угрозити снабдевање Гаспрома нафтом у Централној Азији. Одговор је не, тврди она, а доказ је Шангајска организација за сарадњу и нови споразум између Кине и Русије о снабдевању енергентима.
Милош Обрадовић
Балкан магазин
