Евроазијска економска унија: последњи део пута

Данас експерти марљиво раде на томе. Дакле, планови остају непроменљиви. У мају ће у главном граду Казахстана Астани бити потписан документ, који омогућује формирање, према речима Владимира Путина, „најнапреднијег удружења у постсовјетској историји“.

После Јединственог економског простора и Царинске Уније Москва, Минск и Астана су одлучили да формирају међудржавно удружење са највишим степеном економске интеграције у најновијој историји региона. Врата Евроазијске економске уније су отворена и за друге државе, које пожеле да јој се прикључе. Например, данас је већ Јерменија на прагу учлањивања у Царинску унију – пројекат уговора ће бити усклађен до 1. јуна. Практично је завршена разрада „путне карте“ за учлањивање у Царинску унију Киргизије. Учешће у њој отвара директан пут у ЕАЕУ. Списак таквих земаља се очито не ограничава овим земљама.

29. априла у Минску су Путин, Лукашенко и Назарбајев имали састанак све до касно увече. Ево како је оценио резултате сусрета председник Русије.

Иначе је рад био продуктиван. Не без спорова, али смо практично укинули све препреке, које су постојале на путу ка потписивању уговора. Све су оне биле озбиљне и важне, али су компромиси нађени. Остала су само нека техничка усклађивања. Надам се да ће и то бити учињено у наредно време.

Спорови, које је поменуо Владимир Путин, били су, између осталих, у вези са питањем – да ли треба сачувати тарифна и нетарифна ограничења за испоруке руске робе, пре свега нафте, у Белорусију. Сировине се у ту републику испоручују према квотама, док Минск дозначује Москви царине од извоза нафтних деривата од руске нафте у износу 4 млрд долара годишње. Александар Лукашенко инсистира на укидању плаћања, образложивши то тиме да у Евроазијској унији „све мора бити као у јединственој држави“.

Другим речима, од купљене према унутрашњим руским ценама нафте Белорусија може да чини све, што жели, без допунске накнаде. Иначе, у Министарству финансија Русије сматрају да би то коштало буџет земље 30 млрд долара годишње. То ће питање бити још једном добро обрађено, изгледа, у формату Москва–Минск. Белоруски лидер, не добивши тренутни резултат, емотивно је изјавио да би требало одложити формирање ЕАЕУ за једно 10 година. Међутим, сензација није успела: колеге Лукашенка су се навикли на тако нешто.

Постоје и још неке противречности, које морају да буду савладане. Између осталих, могућност приступа казахстанске вотке на руско тржиште, кретање робе без преграда, стварање јединственог тржишта рада. Иначе, сва та питања нису принципијелна. Владимир Путин је предложио да она буду допунски обрађена.

Казахстански политиколог Досим Сатпајев је истакао да данас Казахстану фали производња високих технологија да би успоставио пуновредну робну конкуренцију с Русијом и Белорусијом у оквиру интеграционих пројеката. Иначе, то није повод за коригирање планова формирања Евроазијске економске уније.

На нивоу руководства Казахстана се чини све ради убрзавања процеса потписивања уговора. Послењи сусрет у Минску сведочи да Назарбајев не жели одступање од термина, те се нада да ће уговор у Астани бити потписан.

Према резултатима сусрета три председника шеф колегијума Евроазијске економске мисије Виктор Христенко је изјавио да су они ускладили „базичну конструкцију“ уговора о формирању ЕАЕУ. Између осталог, тамо се одређује да ће најкасније 2025. године почети да функционишу заједничка тржишта нафте, нафтних деривата и гаса, 2018. године ће бити утврђен програм формирања тих тржишта.

Директор руског Центра интеграционих истраживања Евроазијске банке развоја Евгениј Винокуров је назвао сусрет три лидера продуктивним.

Иначе су сусрети Путин-Назарбајев-Лукашенко су увек продуктивни, јер се председници добро разумеју, те су усмерени на резултат.

Надајмо се да ће преостала питања бити укинута до краја маја. Овај последњи сусрет на највишем нивоу уочи потписивања уговора. Економска интеграција у нашем региону је безусловно важна ствар, оправдана и учинковита. Треба је развијати. Сигурно постоји логика у формирању Евроазијске економске уније.

Шеф белоруског Центра за проблеме европске интеграције Јуриј Шевцов је испричао „Гласу Русије“, у каквом ће случају Евроазијска економска унија бити учинковита за Белорусију.

Ако она буде формирана на условима, о којима су се од почетка договарали, односно, без ограничења, унија ће бити, апсолутно очигледно, учинковита за Белорусију. Она има отворену економију, веома је висок удео извоза. Присуство на огромном тржитшту Русије је за Белорусију, безусловно, позитивно.

Уговор, који ће бити потписан крајем маја у Астани, састоји се од 600 страна, има два дела. У једном се говори о међународно-правном статусу уједињења и његовим циљевима, у другом о механизмима његовог деловања. Међутим, главно није у томе, што је документ толико обиман, има скоро исцрпни карактер. Он фиксира евроазијску интеграцију као један од најважнијих чинилаца савремене економије и геополитике, који је немогуће а да се не узима у обзир.

Иљја Харламов

Глас Русије

Фото: РИА Новости