15.12.2012. –
Стварање Евроазијског економског савеза треба да буде наредна етапа интеграције на постсовјетском простору. Такво мишљење су изразили учесници међународне конференције Информациона пратња евроазијске интеграције: циљеви, задаци, путеви реализације, која је протекла у Москви. И по њиховом општем мишљењу, сада је неопходно јачати информациону пратњу интеграционих процеса.
Интеграциони процеси на простору бившег Совјетског Савеза сваке године постају све интензивнији, истакли су учесници конференције. И у скоријој перспективи, по њиховом мишљењу, главни задатак на дневном реду треба да буде формирање Евроазијског савеза. Говори један од учесника форума, потпредседник Фонда за развој Евроазијске сарадње Андреј Смирнов.
– Овај нови формат је занимљив државама које су спремне да му се придруже, зато што су све земље на једнаким позицијама, овде нема доминације. Нико никога не вуче на силу. Покушаји наших партнера на Западу – у САД и ЕУ да говоре о томе да Русија неког уцењује или да је реч о препороду СССР – није тако. Ова времена су одавно прошла. Реч је о формирању прво Евроазијског економског савеза. Русија покушава да понуди такав модел сарадње који би био погодан оним земљама које су спремне да се укључе у овај процес. Ако будемо јачали националне економије земаља које ће се придружити Евроазијском савезу, онда ће тежња ка интеграцији кренути узлазном путањом.
Без обзрира на то што економија превладава, није реч само о њој. Интеграција подразумева поред свега осталог општи хуманитарни простор, културу. И овде важну улогу играју медији, истиче Андреј Смирнов.
– Улога медија је овде кључна. Пошто схватање шта је то евроазијска интеграција у независним државама не постоји. Зато масовни медији треба да представе сваком грађанину, становнику ове државе, зашто му интеграција користи. Зашто треба да дели ову идеју.
О евроазијској интеграцији може да се говори из разних углова, али треба умети формулисати проблематику, популаризовати је у медијима. А проблема је много, истиче руководилац Центра за истраживање проблема суседних и других страних земаља Тамара Гузенкова.
– Као прво то је слабљење тешких миграционих процеса, мада је овде много тога позитивног. То је пробем руског језика, формирања заједничких образовних стандарда, без чега никакве реалне интеграције не може да буде. То је проблем пограничне сарадње. Ми као експерти треба да формирамо овај контент, а новинарима ће бити јасно како да то транслирају у друштво.
По мишљењу експерата, у процесу интеграције треба активније користити нове технологије. Данас омладина живи у медијском простору. И овде су потребни нови пројекти. Један од таквих, сматрају стручњаци, могао би дапостане јединствени евроазијски информациони канал.
