Евроазијски савез: Уговор о његовом формирању је ступио на снагу

1.јануара је на снагу ступио Уговор о оснивању Евроазијског економског савеза (ЕАЕС)  који су 29.маја 2014. године потписале Русија, Белорусија и Казахстан.

ЕАЕС представља:

–        170 милиона људи[i],

–        Преко 20 милиона квадратних километара територије, тј. 15% копна Земљине кугле,

–        Прво место у свету по експлоатацији гаса (22% светске експлоатације),

–        Прво место у свету по експлоатацији нафте (14,6% светске експлоатације),

–        Друго место у свету по производњи минералних ђубрива (14% светске производње),

–        Треће место по производњи електричне енергије (9% светске производње),

–        Четврто место по производњи челика (6% светске производње) и експлоатацији угља (6%)[ii]…

А најважније: ЕАЕС представља „модел снажног наднационалног удружења које је у стању да постане пол савременог света и да при том игра улогу ефикасне „везе“ између Европе и динамичног Азијско-Тихоокеанског региона“.[iii]

Он такође представља међународну организацију регионалне економске интеграције која поседује међународни правни субјективитет. То значи да ће се одлуке Савеза и његових органа (нпр. економског савета, економске комисије, економског суда) сматрати за  норме међународног права. То је врло важно јер се Русија дуго оријентисала према нормама међународног права које су доносили други, што се у време када постоји тотално рушење важећег међународног права и формирање новог регресивног међународног права више  није могло трпети.

 У сферама рада   новог Савеза треба посебно истаћи  спољну трговину  и општу царинску политику. Спољна трговина ће се обављати на бази принципа слободне трговине и режима највеће повољности. Чланице ЕАЕС ће спроводити координисану политику у пољопривреди, индустрији, транспорту  и  енергетици и усаглашено користити санитарне и техничке норме.  До 2016.године треба да се формира заједничко фармацеутско тржиште, до 2019.   заједничко тржиште електроенергије, до 2025.   заједничко тржиште нафте, гаса и петрохемијских производа.

Савез има наглашено економски карактер. Пракса зна за примере када су економске међународне организације постепено постајале политички, па чак и војни савези (најочигледнији пример је ЕКОВАС – Економски савез земаља Западне Африке који је прилично брзо прешао са општих трговинских пројеката у заједничке војне операције на територијама сопствених чланица). Већ је прављен покушај да се формира савез постсовјетских држава који би био шири од   само економије, али је тај покушај био неуспешан. Пре извесног времена председник Казахстана се изјаснио  да је против припајања Киргизије, Таџикистана и Јерменије Царинском савезу, али је при том подржавао пријем Турске у Царински савез, искључиво како  би онемогућио  претварање  Царинског савеза у наддржавно политичко удружење који би личило на Европску унију. Зато су из нацрта Уговора о Евроазијском економском савезу искључени  чланови који се односе на заједничко држављанство, заједничку спољну политику и заједничко чување граница земаља, чланица ЕАЕС.

Ступање на снагу Уговора о ЕАЕС се дешава уз приметно активирање уговорних веза Русије са суседним државама, у првом реду са савезним. 22.децембра су председници Русије и Казахстана разменили ратификациона документа о Уговору о сарадњи  РФ и Казахстана у 21. веку. Тај уговор не укида базни Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи Руске Федерације и Републике Казахстан, који је закључен 1992.године.  Паралелно с њим је 23.децембра   Државној думи поднет на ратификацију Уговор између Русије и Абхазије. Он је потписан 24. новембра  и он односе између земљаља-потписница диже на виши ниво.  Ако су 2008.године (одмах пошто је Абхазија стекла независност) Русија и Абхазија закључиле Уговор о пријатељству, сарадњи  и узајамној помоћи, нови уговор  је назван Уговор „о савезништву и стратешком партнерству“. Уосталом, нови уговор са Абхазијом  ће омогућити коришћење члана 15 Устава Русије, који омогућује приоритет  норми међународног права у односу на норме руског законодавства. Конкретно, то се односи на увођење одредбе о поједностављеном начину давања држављанства Русије држављанима Абхазије. Главни правци које регулише нови уговор су заједничка спољна политика, војна и социјално-политичка питања. Обавеза да спољна политика буде усаглашена значи  да ће земље „тесно заједнички деловати“ на јачању мира, повећању стабилности и безбедности. Члан 4 Уговора одређује да ће Руска Федерација „у највећој мери доприносити јачању међународних односа Републике Абхазије, укључујући проширење круга држава које су Абхазију званично признале и стварање могућности  за њено укључивање у међународне организације и удружења“. Важан је и Члан 6 који предвиђа да ће се агресија на једну чланицу сматрати  као агресија и  на другу чланицу Уговора. У том случају је једна чланица обавезна да другој укаже потребну помоћ, укључујући и војну, као и да пружи подршку помоћу средстава која су јој на располагању  како би се искористило право на заједничку одбрану. Наведени ставови  су  у потпуности у складу са  нормама међународног права, најпре са чланом  51 Повеље УН.   Уговор предвиђа да ће о мерама  које су донете у вези са самоодбраном уговорне стране хитно известити Савет безбедности УН, и да ће се при извршењу тих мера руководити одговарајућим одредбама Повеље УН. У циљу одбијања агресије на било коју потписницу Уговора,  обе земље ће формирати Заједничку групацију јединица Оружаних снага Русије и Абхазије под управом Уједињене команде, као и заједничку одбрамбену инфраструктуру. Одлучено је да у периоду непосредне претње агресијом и у ратно време командант Уједињене групације јединица оружаних снага Русије и Абхазије буде опуномоћени орган РФ[iv]. То питање ће бити детаљније регулисано посебним споразумом[v].  Осим тога, Уговор је у главне правце сарадње уврстио  и формирање заједничког простора за одбрану и безбедност, формирање јединственог социјалног и економског простора, очување заједничког културног и хуманитарног простора.

Не може, а да се не подвуче и припрема новог уговора Русије са Јужном Осетијом[vi] који ће у значајној мери   обновити уговор, потписан 2008.године, а који је закључен пошто је Русија признала Јужну Осетију као независну државу. Пи-ар  парламента Јужне Осетије А. Бибилов је изјавио да ће у уговору „наћи одраз базни интереси Републике  која је заинтересована за максималну интеграцију са Русијом“ у најразличитијим правцима.

Враћајући се Уговору о ЕАЕС треба да се подвуче да је ЕАЕС отворен за сваку државу која се слаже са његовим циљевима и принципима, „под условима које су усагласиле чланице“. Још пре ступања Уговора на снагу Савезу су се придружиле још две државе. 10.октобра 2014. потписан је  Уговор о приступању Јерменије Евроазијском економском савезу, а 23.децембра Уговор је потписала и Киргизија. Јерменија се придружила и свим међународним уговорима који су закључени у оквиру Царинског савеза и Јединственог економског простора.  У току посете В.В.Путина Узбекистану стране су се договориле  да ће обавити консултације у вези са могућим потписивањем  уговора између Узбекистана и Евроазијског економског савеза о зони слободне трговине. Такође, пи-ар Савета Федерације је саопштио да се спроводе консултације о могућем приступању Таџикистана Евроазијском економском савету.

Формирање ЕАЕС је настало као резултат дуготрајног припремног рада у оквиру таквих удружења каква су ЕврАзЕС и Царински савез. Говорећи о пређеном путу В.В. Путин је констатовао да „интеграциони пројекат   већ доноси практичне резултате“. У оквиру Царинског савеза „од 1.јула 2011.године  робна размена је порасла за 50% и изнад је вредности од 64 милијарде долара, при чему се побољшала и структура узајамне трговине“  – истакао је В.В.Путин.  Председник је подвукао да се при том учешће производа са високим степеном обраде битно повећало, а учешће сировинских роба смањило са 40 на 28,9%“.

Међутим, ако се зна снага деловања сила које долазе од Запада, а које би да спрече развој  Евроазијског економског савеза, мора да се зна да градња „модела снажног наднационалног удружења које је у стању да постане један од полова савременог света“ захтева напоре који немају само економски карактер. Предстоји конфронтација на свим фронтовима.