Држава ће ове јесени емитовати чак милијарду евра вредне еврообвезнице и са овим новцем покрити део минуса у буџету
ОВЕ јесени, како „Новости“ сазнају, држава ће емитовати чак милијарду евра вредне еврообвезнице и са овим новцем покрити део минуса у буџету. Ове вредносне хартије би већ у октобру могле да се нађу на иностраном тржишту, уколико буде интересената.
Највећи износ вредносних хартија, око 600 милиона евра требало би да буде у европској валути, 200 милиона у доларима, а остатак у динарима. Тренутно, страни инвеститори, разговарају са надлежнима о цени записа у домаћој валути.
– Не мисли се много о цени по којој ћемо изаћи на међународно тржиште, већ само да се обвезнице продају – сматра Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду. – Сада уопште није време да се нуде ове вредносне хартије, јер се криза у периферним земљама Европске уније само продубљује. Евро је поново пао, па се инвеститори повлаче из вредносних хартија и прелазе у злато, чија је вредност у понедељак достигла 1.818 долара за унцу.
НЕИЗВЕСНОСТ
– Повећање кредитног рејтинга Србије у марту, и препоруке инвестиционих кућа да се улаже у динаре и динарске хартије од вредности, утицало је на то да се настави са приливом девиза продајом записа – кажу у НБС. – Ипак, због неизвесности у погледу дужничке кризе у појединим државама из зоне евра и повећањем премије ризика земље, у другом тромесечју ове године продате су обвезнице у вредности од 243 милиона евра, што је мање него почетком године. У јулу су странци купили записе у вредности од 85 милиона евра.
Како каже Ђукић, колико је неповољна ситуација у Европи говори чињеница да десетогодишње обвезнице Грчке, која је технички банкротирала, имају принос од 22,82 одсто, а двогодишње од чак 60 одсто. С друге стране, десетодишње обвезнице Немачке, која и даље има јаку привреду, испод су два одсто. У овом тренутку је тешко рећи која би цена за наше записе била прихватљива, али Ђукић се прибојава да бисмо могли да направимо грешку и задужимо се врло неповољно, односно пристанемо на цену због које бисмо се кајали. Од пролећа ове године до лета, смањено је интересовање за наше записе који су имали принос од 5,80 одсто на индексиране и око 12 одсто на записе у динарима.
И ове године странци нису у Србију директно улагали, како се очекивало, тако да ће прилив страних ивестиција тешко достићи ниво од 2,5 до три милијарде евра. Према подацима којима располаже Народна банка Србије, од пролећа до лета у земљу је уложено скромних 271 милиона евра, од тога готово половина само у априлу. Према прелиминарним подацима, како наводе у Народној банци Србије, прилив по основу страних директних инвестиција у јулу био је нешто бољи и повећан је на око 465 милиона евра захваљујући продаји предузећа „Делта Макси“. Закључно са септембром пристигло је 655 милиона евра.
Новости
