Европљанин води за руку мршаву фигуру евра, а други куца на кинеска врата која личе на сеф. Ова карикатура која се појавила ових дана у кинеској штампи, прецизна је илустрација за самит Кина-ЕУ, који ће бити одржан у Пекингу 14. фебруара. Једна од главних интрига сусрета је да ли ће европљанима поћи за руком да искористе кинеске валутне резерве за спас економије зоне евра.
Европски чиновници лете у Пекинг на крилима наде. На последњем самиту ЕУ формиран је стални стабилизациони фонд. Упоредо са тим фондови спаса су полупразни, зато Европа рачуна да укључи Кину у њихово попуњавање. До данас Пекинг се није решавао на политичку добротворну делатност, захтевајући од европских партнера узвратне кораке. Између осталог, он тражи од ЕУ да призна његовој економији потпуно тржишни статус, као и укидање ембарга извоза наоружања у Кину. Експерт Европског института РАН Владислав Белов не очекује да ће на самиту у уторак Кина пристати на масовну куповину дужничких обвезница зоне евра.
Биће узајамних захтева, примедби, увреда. Сада Кина има јачу позицију од партнера из ЕУ. Зона евра у марту треба да види реакцију тржишта на размештање државних облигација за покривање дугова. Пре тога Кина може мирно да настави конфронтацију са ЕУ и осталим светом поводом курса јуана, заштите својих тржишта, цена на своје робе и услуге. То време европљани немају. Знајући то, кинеска страна очигледно даће само обећања. Мада у средњорочној перспективи Кина ће издвојити средства, али без уступака европљани ће то врло тешко постићи.
А за сада Кина упорно одбија да купују дугове зоне евра. Али она подржава њена тржишта, усмеравајући свој капитал у реалну економију, а не у облигације. Кинеске компаније и фондови нагло су увећали улагање капитала у Европу. Они купују акције предузећа комуналних служби, објекте енергетике, чак бродоградилишта која граде раскошне јахте. Циљ је зарадити на куповини јефтиних актива и увећати присуство у иностранству. А суверени фонд благостања Кине намерава да умањи удео америчких државних хартија од вредности у свом портфељу.
Европу највише брине то што Пекинг може да стекне превелик утицај на земље које преживљавају кризу. Недавно, истина, кинески премијер Венг Ћијабао умирио је европске партнере, изјавивши да Кина нема ни могућности, ни жеље да купи читаву Европу, како је он рекао. Истина, одмах је уследило саопштење о куповини 25% акциај Националног енергетског система Португалије скоро за 400 милиона евра. Тему кинеске финансијске експанизије чиновници из Брисела ће вероватно покренути на самиту Кина-ЕУ. Само не зна се како ће после тога молити Кину да купи дужничке обвезнице земаља погођених кризом.
