Последице светске економске кризе и даље су видљиве у Европи. Незапосленост је велика, а шансе да се то промени неједнаке. Док један део Европе страхује за своју будућност, други део се економски оправља. У исчекивању резултата референдума у Британији и у јеку мигрантске кризе, има ли ЕУ заједничку економску будућност или каква ће она бити?
Без обзира на резултате референдума у Британији, пред Европом, посебно еврозоном, велики су изазови.
У Немачкој је незапосленост пет одсто, док је у остатку еврозоне тај постотак дупло већи. У Грчкој тај проценат износи 24 одсто, у Шпанији 22, али стручњаци упозоравају да би тај број био и већи да није великог досељавања радника из јужне Европе ка северу.
Подједнако колико и незапосленост, Европу мучи мањак радне снаге. Можда звучи као парадокс, али у наредним годинама, управо тај фактор могао би да буде тас на ваги који ће ЕУ гурнути на доле.
Према подацима УН, у Ирској, Аустралији, Канади, САД и Норвешкој у наредних 35 година радна снага ће порасти за 10 одсто, у Британији и Шведској између пет и десет одсто, док друге развијене земље, посебно Европске уније очекује, у неким случајевима и драстичан, пад радне снаге.
Очекује се да до 2050. године тај пад достигне чак 30 одсто у Немачкој, а у Грчкој, Италији и Португалу 20 одсто. Оно што би могло да промени слику и учини је мало ведријом су масовне миграције радно способног становништва.
– Европа ће постати периферни део светске економије тиме што ће остати далеко иза Азије, али и Канаде, САД и Аустралије, али и Латинске Америке – каже Даглас МекВилијамс, председник Центра за економска и пословна истраживања (ЦЕБР).
Угледни сајт Блумберг, позивајући се на анализу америчког министарства пољопривреде, крајем прошле године објавио је листу 20 највећих економија на свету 2030. године на којој се налази осам евопских земаља од којих се шест тренутно налази у ЕУ. На листи су Немачка, Британија, Русија, Италија, Шпанија, Турска и Холандија. Ипак, оно што забињава је разлика у процени раста БДП-а који се за првопласирану Америку процењује на 24,8 трилиона, само два трилиона више од Кине, док је прва европска земља на листи Немачка, процењена на 4,5.
Да ли Европа може да уради нешто да промени своју тмурну економску будућност? Стручњаци указују на неколико могућих решења.
Европа би требало да прихвати радно способне мигранте, односно оне који поседују довољно пословних вештина и знања да могу да се уклопе у европско тржиште рада уколико жели да одржи потребан број радне снеге у наредним деценијама.
Такође, требало би да реформише своје законе о раду, као што је то Немачка урадила, да би подстакла отварање нових радних места. По узору на скандинавске земље, требало би да охрабрује веће учешће радника, као и да ради на побољшању образовног система у циљу повећања продуктивности.
Блиц
