Да ли ће доћи до банкрота Грчке или је она већ банкротирала – већ одавно је тешко једнообразно одговорити на то питање. Било како било, нико се није спремао и нико се не спрема, да озбиљно спасава Грке. Новац банкара много више узнемирава власти ЕУ, него што их узнемирава живот становника Грчке. О томе се говори и у новом кредитном аранжману Брисела, који је одобрен Грчкој у износу од 130 милијарди еура, уз одсуство било каквих ефеката од претходних кредитних аранжмана тој земљи. Све се чини само зато да се задовоље апетити међународних банака. Већ је јасно да не помаже жестока фискална политика земље, али банкари желе да поврате своја улагања, они не желе да чекају да Грчка смогне да сама почне исплаћивати своје дугове. И да ли ће то она икада моћи?!

Осим тога, ако се већ ради о банкроту (а кредитна рејтинг-агенција Standard& Poor‘s од краја фебруара је снизила дугорочни суверени кредитни рејтинг Грчке за два процента – са “СС” до “селективног банкрота”), европски лидери и финансијски кругови би желели да га начине “пристојним”, што се и догађа. Јер у супротном случају, како сматрају експерти Института за међународне финансије (IIF), он ће коштати ЕУ један трилион еура.

У случају лошије варијанте са Ирском и Португалом, могу се тражити додатна средства у износу од 380 милијарди еура током пет година. Италија и Шпанија траже 350 милијарди еура, да би зауставиле развој дугорочне кризе. Трошкови повезани са допунском рекапитализацијом банака, износе додатних 160 милијарди еура, примећује IIF.

Аналитичаре још више узнемирава та околност, да се социјално-економска ситуација убрзано погоршава, не само у Грчкој, већ и у осталим земљама еурозоне, па и у ЕУ у целини. Недавни самит ЕУ, наизглед је ставио тачку на решавање дужничких проблема: 25 од 27 земаља ЕУ (изузимајући Велику Британију и Чешку) потписале су Фискални пакт, који подразумева да дефицит националног буџета не сме прелазити преко 0,5% БДП-а земље, ако њен државни дуг не прелази преко 60% БДП-а, а 1% за земље са већим државним дугом. “Доња граница финансијске кризе у Европи је прошла” – ведро је известио Председник ЕУ Херман Ван Ромпеј. “ЕУ прелази са политике кризе на политику раста” – обавештава нас председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо. Међутим, нико из руководства ЕУ није у стању да објасни како је могућ раст привреде, уз тако жестока финансијска ограничења. На пример, у Шпанији је створена “полугрчка” ситуација. Јасно је да је тражење од Шпанаца једнопроцентног дефицита буџета, исто што и тражење укидања борбе са биковима. Европска комисија тражи од Мадрида снижење дефицита буџета до 4,4% у 2012. години. Међутим, председник владе Маријано Рахој предлаже ограничење 5,3-5,5%, пошто су земљи неопходне стимулативне мере, а не ограничења.

Слична је ситуација и у низу других држава. У резултату свега тога, Европа се поделила у мишљењима. Једни подвлаче неопходност поштовања донетих обавеза, други инсистирају на допунским ресурсима за успостављање економског раста. И није извесно која ће опција победити. Ради се о томе, да је пакт прогуран заједничким напорима Париза и Берлина, али се крајем априла – почетком маја, у Француској одржавају председнички избори. Лидер изборне трке је социјалиста Франсоа Оланд, а он је противник пакта и даљег скраћивања расхода.

Тако је рецесија постала чињеница европске стварности. Еврозона се сада налази у фази “благе рецесије”, како је 6. марта изјавио европски комесар за економска питања Оли Рен. У складу са анализираним подацимаEurostat-а, у IVкварталу 2011. године, БДП еврозоне, као и целе ЕУ, скраћен је за 0,3% у поређењу са подацима за јули-август. Привреда ЕУ је прошле године порасла за само 1,5% а у еврозони још мање – 1,4%. У рецесију су ушле привреде Белгије, Холандије, Чешке, Италије, Португалије, Словеније, Грчке. То је већ друга рецесија за последње три године, то јест, “доња граница” кризе у Европи уопште није иза нас.

И у овој години ћемо бити посматрачи негативних тенденција, при чему ће се негативни раст продужити на период од свих 12 месеци. Постоје и још мрачније прогнозе. Тако министар индустрије Белгије Пол Мањет, сматра да Европска комисија води неправилну економску политику, која се може претворити у петнаестогодишњу рецесију, јер ће планови кресања буџета а самим тим и социјалних расхода, неминовно довести до привредног пада. Пол Мањет сматра да је, уместо реализације Фискалног пакта, Европска Унија преко Европске централне банке (ЕЦБ) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) требала да помогне земљама пострадалим од дужничке кризе, отплаћујући њихове “историјске дугове”.

А о томе да је рецесија у Европи све дубља и да се БДП снижава, говори нам и индекс пословне активности. Ако је у јануару тај индекс износио 50,4 поена, то је већ у фебруару смањен до коте 49,3 поена. Познато је, да вредност индекса изнад 50% говори о расту пословне активности и у складу са тим, вредност испод 50% значи обрнуто – пад пословне активности.

БДП 17 земаља еврозоне, скратиће се и у првом кварталу 2012. године, у целини за 0,3%, а привреда 27 земаља ЕУ, показаће за годину дана нулту промену, саопштио је крајем фебруара «The Wall Street Journal». Међутим, у новембру прошле године, прогнозе су биле другачије: надали су се да ће у 2012. години, раст БДП-а еврозоне износити 0,5% а ЕУ – 0,6%. Сада је Европска комисија суштински погоршала економске прогнозе за Италију, Шпанију и Грчку. БДП Италије ће се по тим прогнозама смањити за 1,3% за годину дана (раније се очекивао раст за о,1%). Шпанска привреда ће у овој години изгубити 1% у односу на новембарска очекивања раста од 0,7%. Прогноза скраћења Грчког БДП је ревидирана са 2,8% на 4,3%. Оцена раста Француског БДП такође је снижена са 0,6% на 0,4%. По подацима Европске комисије, Немачка ће сачувати водећу позицију у еврозони. После привременог пада почетком године, немачки БДП ће у целини, за 2012. годину порасти за 0,6%, захваљујући јакој унутрашњој потражњи и стабилности тржишта рада.

Економска криза која је захватила Европу је веома озбиљна и њене последице ће се осећати у следећим десетлећима, сматра министар финансија САД Тимоти Гајтнер. Он је рекао да, осим ЕЦБ, помоћ ЕУ мора да пружи и ММФ, али се због тога морају повећати његови ресурси. По прорачунима, за решење економских проблема Европе, у овом тренутку је потребно 600 милијарди долара. Раније је саопштавано да су већи део тих средстава спремне да доставе земље БРИКС-а и Јапан, али је очигледно да, потенцијални спонзори ММФ-а не журе са тим. У земљама групе БРИКС, на пример, желе да позајмљујући ММФ-у, заузврат добију прерасподелу квота у фонду у своју корист, на тај начин лишавајући САД господарећег положаја у те две највеће међународне финансијске институције.

Додуше, Кина делује у складу са карактеристичним за њу методама. Почетком марта постало је познато, да је Кинеска инвестициона корпорација (КИК) добила од владе додатних 30 милијарди долара ради инвестиција у иностранству, пре свега у оне земље у Европи, где је криза попримила најоштрије форме. У условима кризе, слабија су традиционална политичка ограничења за пуштање кинеског капитала у кључне гране привреде, па је природно да компаније желе да то искористе. То јест, Пекинг није усредсређен на помоћ ММФ-у, него на куповину некретнина и на приступ високим технологијама.

* * *

Рецесија у земљама Европске Уније подстакла је раст незапослености, која је у еврозони, по резултатима из јануара, достигла 10,7%. Садашњи ниво незапослености представља историјски максимум. Претходни рекорд износио је 10,3%. По оценама Eurostat-а, број грађана осталих без посла у 17 земаља еврозоне премашио је цифру од 16,9 милиона људи. У поређењу са јануаром 2011. године, када је ниво незапослености износио 10%, број незапослених у земљама еврозоне повећао се за 1,221 милион људи.