Чувена чоколада са препознатљивом кравицом на омоту, симбол различитог квалитета за различита европска тржишта, по свему судећи, биће то и даље. Упркос најавама Европске комисије да ће двоструким стандардима у квалитету које примењују поједини произвођачи доћи крај, то је још далеко
Осим препоруке произвођачима да не могу да праве дискриминацију потрошача, Европска комисија није ништа друго предузела да спречи дупле стандарде по питању квалитета производа истог бренда на различитим тржиштима. То је само знак да ЕУ није имуна на притиске моћних мултинационалних компанија, каже за Спутњик председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић који „чисто сумња“ да ће компаније преко ноћи почети да праве исти производ истог квалитета и за заподноевропско и источноевропско тржиште.
Европска комисија је средином маја препоручила чланицама како да се боре против двоструког стандарда и покренула нови метод тестирања како би се упоредио квалитет производа познатих марки. Тада је најављено да ће први резултати новог приступа бити саопштени до краја године.
Најгласније у осуди дуплих стандарда у квалитету, нарочито кондиторских и производа и кућне хемије, већ неколико година су биле земље Вишеградске групе — Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, као и Хрватска, које су своје ставове поткрепиле резултатима истраживања. Исти проблем са тим производима има и Србија.
Европа забрањује „шкарт“ робу за источно тржиште
Шта се променило од изнуђеног реаговања Европске комисије до данас, пред најављени истек рока у коме је требало да буду познати резултати тестирања на основу којих би био упоређен квалитет производа познатих марки?
Судећи по Паповићевим речима — ништа. Ни Министарству пољопривреде није познато нити, кажу, имају информације о првим резултатима испитивања. Једино што је реално по питању контроле јесу важећи прописи у Републици Србији, речено је Спутњику.
„Ми контролишемо производе у складу са важећим прописима, а у појединачним случајевима појачавамо надзор и вршимо провере, али опет у складу са законским нормама“, указују у Министарству и напомињу да се тај модел може променити само изменом прописа који морају пратити измену регулативе у ЕУ.
Очигледно, те измене ЕУ регулативе нема. А нема ни тог најављеног новог метода тестирања, каже Паповић. Додаје да нису успели ни да конкуришу за средства намењена за спровођење тестирања, за шта је, према најавама из ЕУ, она требало да издвоји 800.000 евра. Напросто, нисмо нигде видели тај конкурс на коме бисмо могли да учествујемо, додаје саговорник Спутњика.
„Само постоје препоруке да произвођачи немају право на дискриминацију и ми ништа више од тога нисмо добили. Зато и кажем да сам више него сигуран да Европска комисија подлеже утицају тих великих, мултинационалних компанија, јер профити, поготово када је у питању хемија и хемијски производи, њихови годишњи промети и обрт капитала су већи него што је буџет тих држава заједно. Не може се очекивати да они преко ноћи почну да праве исти прашак за сва тржишта“,истиче председник НОПС-а.
Он подсећа да велики произвођачи, осим у својим матичним земљама, отварају своје погоне у оним новопридошлим чланицама Уније, Чешкој, Пољској, Румунији, Бугарској, где праве производе другачијег квалитета, злоупотребљавајући категорију звану — навика потрошача. Упркос препорукама, разлике и данас постоје, додаје Паповић.
Како да на декларацији препознате шкарт робу
На питање како Министарство пољопривреде може у том случају да помогне, он указује да би требало да донесемо правилнике који ће увести стандарде.
„Стандарди постоје, али су они добровољни. Ако се стандард не налази у закону или правилнику, онда је ствар произвођача да ли ће се они поштовати или не. Кућна хемија, кондиторски производи и месо и прерађевине од меса су три групе производа на које су се највише побунили у Вишеградској групи. Једноставно, морају да се уведу стандарди и јасно све то дефинише“, указује саговорник Спутњика.
А да ли ће се ти стандарди наћи у правилнику или пропису, то је, додаје он, питање лобирања. Питање је, каже, колико ми као организација можемо да се супроставимо да произвођачи излобирају законе у којима се неће то наћи под паролом: све је добро и ваше је право на избор.
Али, наше је да се за то залажемо, рекао је Паповић и најавио доношење новог правилника о квалитету меса и прерађевина од меса, који ће омогућити да „виршла буде виршла од меса“.
Паповић који је члан сталне радне групе за израду тог правилника каже да је он већ урађен, да би Министарство пољопривреде требало да га усвоји око Нове године и да почне да се примењује за шест месеци.
А због дуплих стандарда удружењима потрошача једино што и даље преостаје је да познате брендове попут надалеко чувене чоколаде ставе на стуб срама. Уз стална истраживања потрошача колико верују у квалитет домаћих, а колико страних производа, НОПС је, додаје он, на себе преузео обавезу да пропагира „купујмо домаће“.
Паповић сматра да имамо кудикамо квалитетније произвођаче, али немају место под сунцем због високих цена улиставања, добијања бар-кода у неким трговинским ланцима…
Уосталом, под геслом „купујмо домаће“, своје пре свега пољопривредне производе штите и развијене државе ЕУ попут Француске, а у комшилуку и Хрватска.
Мира Канкараш Тркља, Спутник
