У овом тренутку у Србији не постоје услови за фер и поштене изборе – закључак је европарламентараца који су посетили Србију прошле недеље.

Можда свима нама то делује некако нормално, јер смо, на основу односа власти и опозиције, свесни да их нема, али питање је колико смо свесни озбиљности тог проблема.

Сада када су то гласно изговорили и представници Брисела, проблем је још озбиљнији и требало би да забрине сваког од нас, небитно коју политичку опцију симпатишемо и који су нам политичари омраженији или дражи.

Ми живимо у држави у којој не постоје услови да се одрже слободни избори. Не постоји могућност да пунолетни грађанин слободно изрази политичку вољу. Да слободно и самостално размисли и изабере опцију за коју он мисли да је најбоља за будућност ове земље.

Kо је 2012. године, када је на демократским изборима победила коалиција окупљена око СНС захваљујући слободно израженој вољи грађана који су подржали ову опцију, мислио да за 7 година неће имати ту могућност? Могућност да на изборима нешто мења.

Те године су напредњаци имали слоган “Покренимо Србију”, али осим можда у инфраструктурном смислу кроз завршетак ауто-путева започетих још пре њиховог доласка на власт, у осталим сегментима Србија није покренута – она је данас заустављена. Пре свега у демократизацији и ослобађању, отварању друштва.

Да ствар буде гора, делује као да је рађено супротно – уместо слободномислећег грађанина стваран је послушник који своју судбину препушта једном човеку, а јавни дискурс је уместо дебатног претворен у једностран, пун говора мржње, звецкања оружјем и оштре реторике.

Зато смо и дошли у ситуацију да је данас немогуће одржати поштене изборе. И то је чињеница.

Међутим, иако су напредњаци својим учешћем у дијалозима које је координисала ЕУ, пре тога и Фондација за отворено друштво, признали да је ситуација заиста таква, одлуке које доносе након тих разговора делују као да не желе да је мењају.

Чини се да је идеја владајуће већине да само формално испуне договоре и кажу “ево, усвојено је то што је договорено” иако и даље суштински ништа неће бити промењено јер ће и у новоформираним одборима и комисијама који треба да прате изборни процес седети људи блиски СНС.

Такође, да се ни по питању отварања ширег друштвеног дијалога ништа неће мењати показали су и председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић. Он говорећи да ограничења у функционерској кампањи не жели да примени у свом случају, а она јавно критикујући објективност европарламентараца.

То су само делићи свеукупне ситуације која заиста иде у прилог тврдњама опозиције да су фер избори у Србији немогућа мисија и након посредовања ЕУ. Зато се један њен део и одлучио за бојкот.

Али у причи о слободним изборима нису битни ни власт ни опозиција, битни смо ми – грађани.

Због нас је важно да постоји могућност слободног изражавања политичке воље. Због нас су битни слободни медији, правосуђе и независне институције. Због нас је битно да можемо слободно да бирамо и да нас бирају.

Само то је демократија којој по Уставу тежимо и то су предуслови за живот достојан човека 21. века.

Ако се за то не изборимо, све ће нас товарити у аутобусе, давати сендвич и воду и гледати нас како играмо коло на ауто-путу уз песму “Ауто-пут”, баш као што се десило на отварању обилазнице од Обреновца до Сурчина. А они, шачица привилегованих, ће се и даље богатити о нашем трошку и говорити како живимо у златном добу, како су најбољи у историји и како ће нам за две, највише три године бити боље.

И тако у круг.

Александар Станков
Извор: јузневести.цом