У ПРОТЕКЛИХ пет година из Србије је, на име разних плаћања ка бившим југословенским републикама, отишло 18 милијарди евра. Истовремено, по истом основу, у овдашње банке из тих држава слила се 21 милијарда евра. Колико је новца, да би уопште овакве трансакције биле могуће, отишло на плаћање услуга разних посредничких банака из Европе, непознаница је. Сигурно је само да је реч о милионима евра. Да укупна провизија износи само један одсто, то би било чак 390 милиона евра додатног трошка.
Грађани и фирме из Србије без трошкова могу да обављају само плаћања са Босном и Херцеговином. Иако су створени сви правни услови да се директна плаћања обављају и са Црном Гором, чини се да тамо за то нема заинтересованих банака.
А свака трансакција преко посредничке стране банке и те како кошта. Трошак плаћају клијенти банака, а банка, потом, тај новац плаћа посредничкој страној банци.
– Провизије страних банака су веће за државе које нису чланице Европске уније – истичу банкари. – Углавном су одређене у фиксним износима, у зависности од вредности конкретне трансакције. Провизије зависе од валуте у којој се обавља плаћање, од банке која је посредник и конкретног уговора између две финансијске институције.
ЦРНА ГОРА И УГОВОР ПЛАЋАЊА из црногорских ка банкама у Србији нису занемарљива. Само лане, за 11 месеци је у Србију овако ушло чак 755 милиона евра, док су плаћања ка Црној Гори била скромнија – 220,7 милиона евра. Иако је још 2007. централна банка Црне Горе потписала уговор којим су створени сви правни услови да платни промет са Србијом и Босном иде директно, до данас се ништа није променило. Само две од 11 банака у Црној Гори заинтересоване су да на овакав јефтинији начин обављају плаћања са Србијом.
Подаци Народне банке Србије казују да је највећи одлив по основу платног промета из Србије ка Словенији! У протеклих пет година достигао је чак 8,3 милијарде евра.
Следи Хрватска, са 3,8 милијарди евра, па БиХ са 3,5 милијарди евра, а тек потом Црна гора са 1,26 милијарди и Македонија са 1,2 милијарде евра.
Редослед је другачији када се посматрају плаћања која иду у смеру Србије. Словенија је и даље на првом месту са 6,2 милијарде евра, али следи БиХ, са 5,8 па Црна Гора са 4,3 милијарде евра.
– Од држава, бивших република СФРЈ, у клирингу међународних плаћања чији је оператер Народна банка Србије, поред банака из Србије учетвују само банке из Босне и Херцеговине – потврђено је “Новостима” у НБС.
– Штету трпе фирме и грађани клијенти банака, уколико је трансакција плаћања уз учешће посредничке банке скупља.
Новости