Европска унија се, због превисоких трошкова за обновљиве изворе енергије, налази пред “индустријским масакром”, рекао је европски комесар Антонио Тајани.

Кризу европске индустрије додатно погоршава прецењен евро, додао је Тајани који је комесар за индустрију и предузетништво у изјави британском Телеграфу на економском форуму у италијанском алпском летовалишту Цернобио.

Европа је својим донкихотовским јуришом на зелену енергија подигла, према Тајанију, трошкове електричне енергије до неподношљивог нивоа, а европска индустрија престаје да буде конкурентна у свету. То је посебно евидентно у време када је “револуција шкриљаца” у САД смањила тамошњу цену гаса за 80 одсто.

“Ми јесмо за зелену политику, али не смемо да је узимамо као религију. Потребна нам је нова енергетска политика. Морамо да престанемо са позирањем, јер не можемо да жртвујемо европску индустрију на олтар климатских циљева, који су нереални и нигде у свету се не спроводе силом”, истакао је Тајани.

Растући осећај угрожености помиње и европски председник Херман Ван Ромпеј, који је смањење енергетских трошкова означио за највиши европски приоритет.

“У поређењу са америчким конкурентима, европска индустрија данас плаћа за струју два пута, а за плин четири пута више. Нашим фирмама не би помогло ни да су ефикасније”, нагласио је Ван Ромпеј.

Енергетска криза у ЕУ која се продубљује потискује са чела европских проблема дужничку кризу. Мајски енергетски самит ЕУ први пут је истакао да би енергетска политика, уместо досадашње усмерености на ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште, требало на чело приоритета да врати доступност енергије.

Губитак конкурентности је страшан, рекао је у Цернобиу шеф италијанске фирме Фондо интербанкарио Пауло Савона. Кад фирме бирају да ли да инвестирају у Европу или у САД, највише мисле на трошкове енергије, указао је он.

Енергетска консултативна агенција ИХС ЦЕРА прошле седмице је оценила да брзи раст експлоатације нафте и природног гаса из шкриљаца већ значајно доприносе повећању конкурентности америчке индустрије, што посебно важи за хемију и гране са великом потрошњом енергије.

Док би продукција америчке хемијске индустрије до 2020. године требало да се удвостручи, у Европи ће, према ИХС, опасти за трећину, пренела је агенција ЧТК.

Танјуг