15.08.2012. –
У најближе време ће Грчка и Шпанија, највероватније, остати без финансијске подршке Европске Централне банке. О томе сведоче недвосмислене изјаве високог званичника ЕЦБ Лука Коена. Експерти сматрају да су на јужној периферији зоне евро светски финансијски регулатори остварили свој главни и тајни циљ и фактички отворили излаз за Атину и Мадрид из заједничког валутног савеза.
Пре само десетак дана председник ЕЦБ Марио Драги је напунио тржиште оптимизмом, тврдо обећавши да ће наставити спасилачки процес тонућег евра. Али већ у понедељак члан Савета директора ЕЦБ Лук Коен је изјавио да нема никаквог смисла даље финансирати Шпанију и Грчку. То ће довести сам до тога да регулатор преузме читав државни дуг две земље. Коен стрепи да ће чим се то догоди владе проблематичних земаља изгубити мотивацију да самостално предузму кораке против кризе.
Различите изјаве руководства ЕЦБ долазе у време када државни дуг Шпаније износи 80% БДП, исти показатељ Италије је достигао 123%, а да не говоримо о Грчкој у којој је 160%. Канадска агенција DBRS је смањила кредитни рејтинг Италије и Шпаније. Али како објаснити такву наглу промену става ЕЦБ?
У изјави Коена нема ничег фантастичног, рекао је интервјуу за „Глас Русије“ доктор економских наука, професор Никита Кричевски:
– То је признање да су ЕЦБ, страни инвеститори, они који су уложили своја средства у хартије од вредности Грчке, Шпаније, Италије, повукли своја средства из економија тих земаља. Зато је циљ ЕЦБ и ММФ постигнут. Нема више никаквог смисла даље извлачити из кризе Грчку и Шпанију. Све што су могли инвеститори су спасили и на Шпанију и Грчку се може поставити крст. Сваког дана је све већа вероватноћа да ће Грчка и Шпанија напустити зону евра. Што, наравно, неће значити крај за зону евра, али ће се смањити број земаља са 17 на 15.
Кричевски предлаже да обратимо пажњу на дешавања последњих месеци. Еврокомисија, ЕЦБ и ММФ су финасирали Грчку кредитима из европских фондова. Та средства су омогућила поступно повлачење страних инвестиција из грчке економије и прерасподелу државних обавеза Атине на грчке финансијске институције. На крају је удео страних инвеститора у грчкој економији смањен, а удео унутрашњих повећан. Исти је случај и у Шпанији. Пре неколико месеци је било паритета у страним и унутрашњим инвестицијама за шпанске хартије од вредности. А сада су странци практично повукли свој капитал.
Иначе, подсећа Кричевски, сличну операцију су пре 30 година спровели ММФ и Светска банка у Мексику. За неколико година државни спољни дуг Мексика је порастао са 50 на 150 милијарди долара. Мексичка влада до дана данашњег не може да изађе на крај са спољним дугом, иако га је минимализовала. Није искључено да слично очекује Грчку и Шпанију.
