Европска комисија предложила је данас хитне мере. Циљ је обуздавање раста цене гаса и струје који утиче на пораст инфлације, заустављања индустријске активности и великог повећања рачуна за грађане.
У настојању да издејствује од компанија које су профитирале од продаје фосилних горива по рекордним ценама да допринесу спречавању даље кризе, ЕK је, између осталог, предложила Унији да усвоји планове којим би више од 140 милијарди евра профита тих фирми било преусмерено за помоћ угроженим привредницима и потрошачима, пренео је Ројтерс.
Kао први одговор на проблем високих цена Kомисија предлаже смањење потражње, најпре у време вршних оптерећења када је струја најскупља, преноси Хина.
Пратите избор наших најбољих вести на Телеграму.
Kомисија предлаже обавезу смањења потрошње електрицне енергије за најмање 5 посто током одабраних сати вршног оптерећења. Државе чланице мораће да утврде 10 одсто сати с највишом очекиваном ценом и смане потражњу током тих вршних сати.
Kомисија такође предлаже да државе чланице настоје смањити укупну потражњу за струјом за најмање 10 посто до 31. марта 2023.
Kао другу меру ЕK предлаже одређивање горње границе прихода за „инфрамаргиналне“ произвођаце електричне енергије, односно електране с нижим трошковима које не користе гас за производњу струје него обновљиве изворе енергије, нуклеарну енергију и лигнит.
Будући да се цене електричне енергије одређују према најскупљем енергенту, што је већ дуже време гас, ти инфрамаргинални произвођачи остварују ванредне приходе уз релативно стабилне оперативне трошкове.
Због тога ЕK предлаже одређивање горње границе прихода инфрамаргиналних произвођача у износу од 180 евра за мегаватсат. Тиме ће се произвођачима омогућити да покрију своје трошкове улагања и оперативне трошкове без нарушавања улагања у нове капацитете.
Приходе изнад горње границе прикупљаће владе држава чланица, а искористиће се за помоћ потрошацима енергије да смање своје рацуне.
Kао трећу меру Kомисија предлаже привремени солидарни допринос за вишак добити остварене у делатностима у секторима нафте, гаса, угља и рафинерија које нису обухваћене инфрамаргиналном горњом границом прихода.
Тај временски ограницен допринос задржао би подстицаје за улагања у зелену транзицију. Државе чланице прикупиле би га на темељу добити из 2022. која је за најмање 20 посто већа од просечне добити из претходне три године.
Приходе би прикупљале државе чланице и преусмериле на потрошачце енергије, посебно на рањива домаћинства, тешко погођена предузећа и енергетски интензивне индустрије.
Kомисија је засад одустала од идеје ограничвања цене гаса, али је најавила да ће о томе детаљно разговарати с државама чланицама.
Владе земаља чланица ЕУ ће сада расправљати о детаљима предлога, а очекује се да би коначни закони о томе требало да буду усвојени на састанку министара енергетике 30. септембра
