БРИСEЛ – У Србиjи се у овоj години очекуjе привредни раст од jедан одсто и 1,8 одсто у 2015, али незапосленост остаjе разлог за забринутост, оценила jе Eвропска комисиjа (EK).
У извештаjу EK о напретку у спровођену економских програма у земљама Западног Балкана (ЗБ), наведено jе да jе након економског пада из 2012, нето извоз подстакао привредни раст у региону, али jе домаћа тражња остала слаба.
Eкономски опоравак региона и даље jе слаб и прете му броjни ризици, па ће раст бруто домаћег прозивода (БДП) умногоме зависити од раста инвестициjа, убрзања реформи, стабилног раста извоза и jачања конкурентности, сматра EK.
У Србиjи jе снажан извоз довео до значаjног смањења дефицита текућег рачуна у 2013, али ће таj дефицит и даље бити висок. У светлу ниске тражње, инфлациjа ће по своj прилици слабити, а незапосленост, коjа премашуjе 20 одсто, и даље jе наjвећи разлог за забринутост.
У Србиjи се очекуjе привредни раст од jедан одсто у овоj години, 1,8 одсто у 2015. и два одсто у 2016, док би незапосленост ове и идуће године требало да порасте на 25.7 одсто, да би се 2016 спустила на 25 одсто. У 2014. се очекуjе инфлациjа од 5,5 одсто, у 2015. 5,2 одсто, а у 2016. пет одсто.
Уравнотежење буџета ће земље ЗБ махом покушати да постигну кроз резање jавних расхода, коjе jе неопходно да би се ограничио буџетски дефицит и зауставио раст jавног дуга. фискална консолидациjа и низак раст запошљавања утицаће на расположиве приходе, а самим тим и на потрошњу, наводи Kомисиjа, додаjући да су потребни додатни напори да се укроти инфлациjа.
Kључни изазов програма прилагођавања у Србиjи представља управо уравнотежење буџета. Буџетски дефицит од пет одсто из 2013. премашио jе првобитни циљ од 3,6 одсто. Упркос мерама консолидациjе, веруjе се да ће повећана потрошња у 2014. довести до раста дефицита на 5,5 одсто БДП-а.
Процес преусмеравања економиjе са домаће потрошње на извоз и инвестициjе по своj прилици ће бити настављен, наводи Kомисиjа. фискална консолидациjа, слабости на тржишту рада и смањење попуалциjе од око 0,5 одсто годишње наставиће да утичу на домаћу потрошњу.
Са друге стране, након добрих извозних резултата из 2013, пре свега захваљуjући аутомобилском сектору, очекуjе се да ће извоз расти у светлу jачања иностране тражње, пре свега у главним трговинским партнерима Србиjе.
финансиjски сектор наставиће да се суочава са броjним притисцима. Скроман привредни опоравак до сада ниjе успео да помогне банкарском сектору да смањи висок ниво ненаплативих кредита, коjи су на краjу 2013. порасли на 21,4 одсто укупних заjмова.
Танјуг
