Три пута у неколико наврата престоница Србије је рушена и дизана из пепела током 20. века. Највећа разарања претрпела је 6. априла 1941. године, када је авијација Немачке са више од 350 авиона, без икакве најаве, у 6.30 ујутро бомбардовала главни град. Данас се навршава 72 године од тог дана, којим је означен почетак инвазије на Краљевину Југославију.
Београд је те године само у априлу бомбардован четири пута, без обзира на то што га је југословенска влада прогласила отвореним градом. Хитлер лично је донео одлуку, па је престоница тих дана била засута такозваним тепих бомбама. Наводно је тих дана на Београд бачено око 440 тона бомби!
– Два највећа бомбардовања била су у априлу 1941, али и оно ускршње 1944. године. Без обзира на то што смо сличну ситуацију имали 1999. године, то бомбардовање је ипак било мањих размера у односу на ова два – каже за “Блиц” др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју.
Ни ово априлско као ни савезничко бомбардовање 1944. није било најављено. Те године Београд је бомбардован чак 11 пута, а страдало је око 4.500 људи. Жртава је било по целом граду јер је тог дана био и православни Ускрс, па су људи били напољу, на улицама…
– Београд је један од најчешће бомбардованих градова у 20. веку, ако не рачунамо Дрезден у Немачкој, који је буквално сравњен са земљом, или поједине градове у Пољској – прича Цветковић.
Како каже, тадашња технологија није била прецизна попут данашње, тако да су разарања током Другог светског рата била заиста велика. У суштини, није било селективности када су у питању циљеви, па су такозване колатералне штете биле огромне. То је разлог због чега данас у Београду не постоји један целовит комплекс те старе некадашње архитектуре.
Београд се по трећи пут за шест деценија сусрео са бомбардовањем, овог пута од НАТО, 1999. године. Оно је трајало 78 дана, од којих је само неколико дана и ноћи прошло без узбуна за ваздушну опасност. Иако је НАТО махом гађао војне објекте, многи циљеви су се налазили у ужем центру града, попут зграда Републичког и Савезног МУП-а, зграде РТС-а у Абардаревој, Генералштаба у Кнеза Милоша…
Председник Друштва архитеката Београда Иван Рашковић каже да је ако се узме у обзир и артиљеријско бомбардовање 1914-1915 године, Београд у 20. веку бомбардован чак четири пута, што значи, каже, да га је свака генерација доживела.
– Током 1941. највреднији објекат који је настрадао била је Народна библиотека на Косанчићевом венцу. Чак и да се занемари архитектура, њена вредност био је књижни фонд. Великих трагедија било је у стамбеним квартовима, пре свега због људских жртава – прича Рашковић.
Како каже, нису само ратови разлог што у Београду данас у извесној мери не постоји један очувани архитектонски комплекс старих зграда, већ се ради и о свеукупном развоју, који је, каже, био највећи између два светска рата.
– По мом мишљењу, можда је најизраженије архитектонско уништавање било 1999, када су настрадали зграда Генералштаба, Авалски торањ, зграда Савезног МУП-а, новосадски мостови… Све су то архитектонска и врхунска инжењерска ремек-дела која смо имали – каже Рашковић.
Београд је био први европски град у 20. веку који је био бомбардован, али артиљеријски. То се догодило 28. јула 1914. када су гранате испаљене са монитора аустроугарске речне флоте. Бомбардовање је настављено и 1915. Током Првог светског рата такође је оштећен велики број зграда, а мете су, између осталог, биле и Калемегдан и тврђава, али и Теразије, Улица краља Петра, Стари двор…
Блиц
| Фото: Графички студио Блица
