Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: историјске поуке

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), 30. и 31. маја, у Београду организује велику међународну конференцију поводом обележавања стогодишњице избијања Првог светског рата. Конференција под називом „Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: историјске поуке”, окупиће неке од најугледнијих светских научника и политичара који ће током два дана Конференције дискутовати о стварним узроцима Првог светског рата, као и о актуелним међународним кризним жариштима, са циљем да се уоче паралеле са ситуацијом од пре сто година и извуку лекције из трагичног искуства 1914. године.

На конференцији коју организује ЦИРСД, учествоваће више од 20 научника, професора и политичара са домаће и међународне сцене. Своја виђења и ставове о узроцима и последицама Првог светског рата изнеће, између осталих, и професор Кристофер Кларк са Кембриџа, аутор контроверзног бестселера „Месечари – како је Европа одмарширала у рат 1914”, Џорџ Фридман оснивач Стратфора, професор Хартмут фон Штрандман са Оксфорда, најближи сарадник чувеног немачког историчара Фрица Фишера који је средином прошлог века поставио теорију о кривици царске Немачке за Велики рат, професор Џефри Сакс са Колумбија универзитета, професорка Нина Хрушчова из Њујорка – иначе унука Никите Хрушчова, као и многи други чија се становишта о овој теми често дијаметрално разликују.

Професор историје на Филозофском факултету др Милош Ковић за „Политику” каже да у теорији међународних односа „Јулска криза” из 1914. представља модел међународне кризе која се није завршила дипломатским компромисом, него свеопштим ратом.

– Као таква, она има огроман, светски значај, како за историчаре и политикологе, тако и за практичне политичке делатнике. Зато је веома добро то што се оваква конференција, са списком најеминентнијих учесника одржава баш у Београду. Место које је Србија имала у Јулској кризи оправдава значај који јој се, на овај начин, и данас придаје – објашњава Ковић.

У светској науци данас се много говори о сличностима између међународних односа из 1914. и 2014. године, напомиње овај историчар и додаје да су сва поређења, наравно, условна, јер историја се не понавља.

– Али, ако је потребно да се говори о сличностима, уопштавањима и теоријским моделима, онда мислим да је важно да приметимо да и ми данас, као и људи из 1914. живимо у добу поремећаја равнотеже снага великих сила. Равнотежа снага чува мир много ефикасније од лепих речи и декларација. Русија је 1904, 1905. поражена у рату са Јапаном, да би 1905. била додатно уздрмана револуцијом. У вакуум моћи који је тако настао на Балкану, дословно су се сјуриле Аустроугарска и Немачка. Србија је, наравно, била прва станица на њиховом путу ка југоистоку. Русији је било потребно време да се опорави, а Француска и Британија нису желеле да се због Срба сукобљавају са германским Тројним савезом. Зато су Аустроугарска и Немачка систематски понижавале Русију: у Анексионој кризи 1908–1909, и у две албанске кризе 1912. и 1913. године. Борба Срба за опстанак под притиском Аустроугарске била је само повод ових догађаја. Четврто понижење, у јулу 1914, Русија није ни хтела ни могла да поднесе – истиче наш саговорник.

Равнотежа снага драстично је поремећена и поразом Русије у хладном рату и падом Берлинског зида 1989. године, подсећа др Ковић.

– Од тада Запад улази у вакуум моћи који се отворио у источној Европи, али и широм света, не презајући од јавних понижавања својих руских „партнера”. Видећемо како ће се та опасна игра завршити. Пре почетка украјинске кризе стручњаци са Запада указивали су да данашњи Блиски и Средњи исток нуде највише поређења са 1914. годином. Коначно, Далеки исток данас постаје најважније поље одмеравања снага великих сила. Ова конференција ће, судећи по објављеном програму, покрити сва ова, кључна питања – истиче историчар др Милош Ковић.