Европска унија, то је савез мртвих

Када је почетком 2010. године у књизи „Обамин синдром” прогнозирао да ће Барак Обама, по питању америчких војних интервенција, коришћења дронова и тортуре осумњичених терориста, бити једнак ако не и гори од свог претходника Џорџа Буша, како каже, изгубио је многе пријатеље у САД. Рекли су му да прерано осуђује Обаму и престали да га зову или да му пишу.

„Сада кажу да сам био у праву”, каже у разговору за „Политику” Тарик Али, британски писац пакистанског порекла, који важи за једног од водећих лево оријентисаних интелектуалаца, раме уз раме с Ноамом Чомским.

Човек који је својим учешћем на антиратном протесту испред америчке амбасаде у Лондону 1968. био инспирација „Ролингстонсима” да сниме песму „Street Fighting Man”, ни данас не одустаје од свог антиратног активизма, али и критике неолибералне диктатуре капитала, национализама и религијског екстремизама широм света. На питање да ли себе види као прозападног филозофа који није баш миљеник званичног Запада или можда као исламског интелектуалца, Али без размишљања каже да не верује у идентитет.

„За мене то не значи ништа. Одрастао сам у време када идентитет није толико значио. Веровали смо у универзалност. И никад нисам био религиозан. Наравно, одрастао сам у исламском свету и рођен сам у тој култури и најбољи део те културе је део мене. Али, муслимане посматрам исто као што посматрам хришћане, Јевреје или било кога другог”, каже Али који је у својој седамдесетој години још вештији у надахнутом аргументовању својих ставова него што је био пре пола века када је као студент Оксфорда ватрено полемисао о рату у Вијетнаму с Хенријем Кисинџером, тада још професором Харварда који ће касније постати државни секретар САД.

Како видите Балкан после верских и етничких сукоба, али и западних војних интервенција?

Грађански рат у Југославији је био велика трагедија за Југославију али и цео регион. После Титове смрти, елите бивше Југославије су приступиле Међународном монетарном фонду (ММФ) и мере које је ММФ наметнуо потпомогле су распад Југославије. То се није догодило аутоматски. Међутим, после пада комунизма, по мом мишљењу, Немци су мислили да је то прилика да се овај регион преуреди. И били су веома активни у одвајању Словеније и Хрватске, тако да су створили услове за велики грађански рат. При том је Слободан Милошевић, по мом мишљењу, био катастрофална прича за Србију јер није знао шта ради, а преузео је један веома сиров националистички програм тако да је грађански рат вођен због великих национализама док су иза свега биле велике силе. И када ЕУ није успела да среди ситуацију, Американци су то искористили као прилику да дођу и изграде огромне војне базе у БиХ и на Косову.

Шта је онда будућност ових простора?

За мене је идеја Југославије била добра, без икакве сумње. Југославија је имала место у свету, призната као важна несврстана земља. Данас постоје само мали ентитети на Балкану – Србија, Хрватска, Црна Гора, Косово, Босна… Они немају апсолутно никакав утицај. Они су мајушни протекторати ЕУ и Немачке. Црна Гора је тужна прича мале земље која сигурно не би опстала да није новца руске мафије. И то је реалност. Тамо живи много добрих људи, добрих интелектуалаца, али економски земљом доминира мафија. С друге стране, ЕУ жели да је интегрише јер се плаши Руса. Суштински, прихватањем Црне Горе у ЕУ, они ће дати руској мафији базу у ЕУ што је поприлично смешно а и тужно.

У оквиру ЕУ, ове земље неће бити уопште важне и то је реалност. Можете бити националисти колико год желите, али то неће бити важно. Не можете реконституисати Југославију политички, али оно што можете урадити је то да се реконституише шири простор Балкана, који би укључио и Грчку и Бугарску тако да се формира ентитет који има заједнички интерес. Уколико би се формирао такав ентитет, чак и у оквиру ЕУ, имао би већи утицај него што сада имају државице саме.

После ратова, овде је огроман утицај имао неолиберални концепт економије од којег су профитирали само тајкуни, политичари и мултинационалне компаније. Како коментаришете то да се тај концепт одржава, не само овде већ и у ЕУ која се и даље мучи с економском кризом?

То није велика мистерија. Сада имате политичке елите, при чему није важно да ли идеолошки припадају левом центру или десном центру, јер раде апсолутно на исти начин. Према мом мишљењу, европским државама управља некадашња олигархија која брани капитал и не воли да подржи било какву алтернативу. Имају опозицију, али је она веома мала, осим у Грчкој где Сириза представља јаку опозицију. То показује пропаст демократије. Демократија све више постаје сет ритуала који имају мало значаја. Ако само можете да гласате за једну или другу странку, које ће мање или више радити на исти начин, па која је онда поента демократије? То више није демократија, већ диктатура неолибералног капитала. Ништа се није променило и због тога су многи млади људи згрожени и не желе више да гласају.

Како то променити?

Једини начин да се из тога изађе је да се створи алтернатива. Друштвени покрети који развијају политичке идеје и покушавају да се изборе с тим. Једини континент на ком се то сада догађа је Јужна Америка. По мом мишљењу, Европа је, уз неколико изузетака, мртав континент. Мртав културно, мртав политички, мртав економски, и под доминацијом једне велике силе у Европи – Немачке, а међународно под доминацијом САД.

Где је ту Србија и овај регион?

На пример, у Србији и Хрватској поприлично се говори о национализму, али шта се тиме брани? Не можете да браните ни своју земљу. Све сте распродали. Овде у Србији имате други по величини филмски студио у Европи. То је културно наслеђе. И он ће бити распродат. Дакле, распродали сте све тако да све постало пародија глупог национализма. Све то ствара веома чудан отуђени свет за већину људи. Богаташима, корумпираним политичарима и банкарима је добро јер имају много новца. Али, за огроман део популације ствари су, према мом мишљењу, горе него што су биле у време Тита и то по питању здравства, образовања, животних услова. Услови су много гори а људима је тешко да створе алтернативу. То је трагедија коју живимо. То је дуга транзиција у нешто друго, а шта ће то бити, то не знамо. Што се тиче политичара и пословних људи на овим просторима, пред њима је велики избор коме да се продате – земљама Залива или Кини. То је велики избор јер су Европа и Америка у проблемима. Економски ви бирате између произвођача нафте и Кине.

Али која је цена тога?

Цена је потпуно отуђено становништво. А оно што је веома очигледно јесте да национализам није решење. Било да је у питању овај регион или неки други. Можете да постигнете напредак само ако међусобно сарађујете. То раде нације у Јужној Америци.

Упркос неуспеху национализма у појединим регионима, чини се да политички ислам добија битке?

Главна муслиманска партија у арапском свету су Муслиманска браћа. Они су јаки у Египту, Сирији, заливским земљама… Али они нису различити од демохришћанских партија у Европи које су десничари, друштвено конзервативни и посвећени неолибералном систему. То су доказали у Египту и Тунису. Ислам је само етикета која им је прикачена. Међутим, ту су и екстремне џихадистичке групе које нису део овог система а које такође немају никакво решење, осим Алаха. Они убијају Американце и уопште странце, али немају сопствену визију. А уз то имате огромну битку која се води у муслиманском свету између шиита и сунита, а коју су Американци појачали ратом у Ираку. И то је велики успех за САД. Оног тренутка када је Ирак био уједињен против америчке окупације, Американци су подстакли шиитске клерикалне партије да крену у огромне нападе на суните и да их етнички очисте у Багдаду. Та подела се користи и у Сирији и против Ирана и то је успех САД. Али питање је колико ће то трајати.

После открића које су нам донели Бредли Менинг, Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, да ли може да се каже да се свет променио?

Не бих рекао да се свет променио, али сада бар нема изговора. Боље смо информисани захваљујући њима, али и технологији коју су користили ти млади храбри људи. Уколико унајмите младе храбре људе да раде на вашем интернет систему, како можете да будете сигурни да неко од њих неће проговорити када види страхоте које се дешавају? Сноуден је био фин конзервативни момак и просто не бисте могли да предвидите да ће урадити ово. Али када је он видео свог шефа како лаже у Конгресу и каже: „Не, ми не шпијунирамо обичне грађане”, то је проузроковало бес код њега и он је открио истину. И нема гаранција да се то неће поновити. Американци не могу више то да поричу, а реакција политичара којима су прислушкивани телефони, као што је Ангела Меркел…

Која је љута тек сада кад је откривено да је прислушкиван и њен телефон…

Управо тако. Суштина је да све европске обавештајне агенције – француске, немачке, британске – сарађују. Оне су о свему томе знале. Само ми нисмо. Сада знамо. Али, како се технологија унапређује, дешаваће се ово још више. Чињеница да људи сада знају је важна, али мислим да су људи парализовани да реагују. Садашња фаза капитализма успоставила је политичку парализу.

Политика