Европска унија, Крим, Косово и Метохија и референдум – Justitia Omnibus

Просто је невороватно слушати службенике и званичнике европске уније када коментаришу референдумско одличивање слободних грађана Крима. Најсмешније у тим њиховим фрљокама које ових дана слушамо је позивање на међународно право и позивање на нелегитимност кримског референдума.

Представници и службеници европске уније напрасно заборављају начин на који су они сами поступали са три рефрендума и то у земљама ЕУ. Говоримо о референдуму који је одржан у Француској 2005. године а на коме су грађани Француске одлучивали о променама европског устава. Грађани Француске су тада 2005. године на том референдуму масовно одбацили промене европског устава. Иако је тада више од 54 одсто грађана Француске гласало против промена устава и лисабонског споразума то апсолутно није имало ефекта и Европска унија руковођена европском комисијом је наставила рад на Лисабонском споразуму и променама устава иако је против тога гласала већина грађана Француске.

Европска комисија је једноставно референдумском вољом грађана Француске обрисала стражњицу. 

Сличну ситуацију имали смо те 2005. године и у Холандији само са једном разликом. Грађани Холандије још су масовније одбацили Лисабонски споразум и промене устава и преко 61 одсто њих је гласало против тога. Европска унија и европска комисија баш као и у француском случају једноставно игноришу референдумску вољу грађана Холандије и настављају имплементацију Лисабонског споразума.

У Републици Ирској је 2008. године одржан референдум на коме су грађани гласали о примени Лисабонског споразума и променама устава. Ирци су на том референдуму одбацили промене устава и Лисабонски споразум баш као Французи и Холанђани коју годину раније. Европска унија и европска комисија се у ирском случају нису само задовољили да игноришу референдумску вољу сосптвених грађана већ су Ирце натерали да 2009. године поново изађу на референдум и гласају по истом питању што није забележено у историји Ирске. То наравно није било доста већ је европска комисија прекршила сопствене законе и правила директно се мешајући у ирски референдумски процес објављујући у најчитанијим ирским новинама оглас од 16 страна који је био ништа друго до пропагандни памфлет. Под жестоким притиском и претњама Ирци су на поновљеном референдуму 2009. године усвојили промене устава и Лисабонски споразум.

Више је него смешно слушати правну аргументацију ЕУ и око признавања независности Косова и Метохије. Косово и Метохија су постали “независна” држава референдусмком вољом шиптара и то би по њиховом тумачењу требало да буде легално и легитимно јер су шиптари пре тога били жртве масовних злочина које су над њима починили Срби. Та независност Косова и Метохије оправдава се хуманитарним правом које је послужило и као наводно легитимна основа за интервенцију НАТО пакта на једну суверену државу.

Оно што господа у Бриселу и Вашингтону напрасно заборављају је чињеница да никаквих злочина Срба и то поготову масовних није било пре почетка напада НАТО пакта на Србију а нити током вођења рата. Наводни масовни злочини Срба над шиптарима су ништа друго до производ западне пропаганде која је сопственом јавном мњену пунила главу лажима, манипулацијама и дезинформацијама како би оправдала напад на једну суверену земљу. Те лажи и пропаганда су исте ако не и горе баш као и у ирачком случају тј. нападу САД на Ирак где је лажна прича о оружју за масовно уништавање послужила као изговор за напад на ту земљу.

Никаквог оружја за масовно уништавање у Ираку није било и читава прича је била најобичнија лаж и подметачина западних специјалних служби што су они сами касније под притиском јавности и отворено признали.

Референдум шиптара о независности је резултат употребе силе војног пакта који је том приликом прекршио АПСОЛУТНО СВЕ норме међународног права и законодавства служећи се хуманитарним правом као преседаном и најобичнијим лажима које су биле потребне како би уопште било могуће послужити се хуманитарним правом као изговором за напад на једну суверену земљу.

Позивање званичника ЕУ и САД на међународно право и на легитимност референдумских одлука народа и слободних грађана је безпризорно и гротескно. ЕУ није поштовала првенствено вољу сопствених грађана и то више пута игноришући њихову вољу и легитимно права док су САД нападом на Србију у оквиру НАТО пакта прегазиле и прекршиле сва међународна правила и законе. Њихово позивање на хуманитарно право као легитиман основ за ту интервенцију против Србије је најобичнија небулоза јер је читава легитимизација напада на Србију баш као и у нападу на Ирак заснована на лажима и пропаганди која није имала нити има било какве везе са стварношћу и чињеничним стањем.

Око референдума на Криму. Послужићемо се ту размишљањем који је оставио један од наших сталних читалаца:

“На случају Крима не ради се о одвајању дела туђе територије него о враћању дела нелегално отете територије држави Русији. Сетимо се да је Крим био Руска територија и да је административно предат Украјини за време СССР-а. Ако нема бившег СССР-а нема ни права Украјине да располаже територијом са којом није ушла у састав те бивше државе, а Русија, Русија има право да из тог бившег Совјетског Савеза изнесе оно што је у њега и унела, дакле Крим.”

Србија данас