Европска унија, прикљештена Грчком и Немачком (Део први)

Свеопшти избори који ће бити одржани 22.септембра у Немачкој имају врло изражено општеевропско звучање. Од њихових резултата зависи не само будућа подела снага у земљи, већ и настављање или, напротив, преиспитивање антикризних програма Европске уније. А то значи – на реду је судбина еврозоне и комплетног пројекта општеевропских интеграција. 

Најновија социолошка истраживања су дефинитивно замрсила предизборну ситуацију. Из њих произилази да је врло вероватно да ће на тим изборима победити владајућа Хришћанско-демократска унија (CDU) садашњег федералног канцелара Ангеле Меркел. Kонкретно, служба INSA конзервативцима предвиђа 38% гласова. Али у немачким политичким условима није најважније која ће партија победити, већ карактер коалиције на власти. И ако се тако посматра – победа Хришћанско-демократске уније може да постане Пирова, јер њен традиционални савезник – Либерално-демократска партија тешко да ће прескочити цензус од 6% гласова. 

При таквој подели садашња десноцентристичка коалиција ће сакупити укупно 44% гласова. А њихови опоненти – левоцентраши – 1 проценат више (45%). Агенција INSA предвиђа следећи резултат избора по највећим опозиционим снагама: социјалдемократи 28%, «Зелени» 8%, Лева партија (у извесној мери идејни наследници Социјалистичке јединствене партије Немачке из периода Немачке Демократске Републике) – 9%. (1) 

Уколико слободни демократи стварно претрпе фијаско у самој Немачкој може да дође до правог политичког ћорсокака. Да би се из њега изашло и CDU и социјалдемократи ће, могуће је, морати да «иду да се поклоне» онима који поседују својеврсне «златне акције» – у ствари – антиглобалистима из «Партије пирата» и евроскептицима из партије «Алтернатива за Немачку» (Alternative für Deutschland). Ови последњи се боре за што бржи излазак Берлина из еврозоне. Обе партије имају све шансе не само први пут у њиховој историји да уђу у бундестаг, већ и да у изборној трци прескоче више партијско-политичких «ветерана». Они у својој агитацији активно користе питања која су за значајан део немачког друштва не само актуелна већ и непријатна, као што су: учествовање Бундесвера у војним операцијама изван граница Немачке, (то се највише односи на Авганистан), проблеми миграције, чврста социјална политика власти у сфери пензионог законодавства, планови проширења једног од највећих међународних аеродрома у Европи, у Франкфурту на Мајни. «Партија пирата» је још 2011.године на изборима у земаљски парламент Берлина имала 8,9%. Што се тиче «Алтернативе за Немачку» – њен рејтинг сада износи 5%.

Може се рећи да управо ова последња партија данас представља главну претњу за класичну унутарполитичку конструкцију која се базира на међусобној опозицији Хришћанско-демократске уније и Социјал-демократске партије Немачке. Оснивачки конгрес «Алтернативе за Немачку» одржан је 11.марта ове године у градићу Оберурзеле близу Франкфурта на Мајни. Међутим већ сада, према подацима немачких социолога, њен главни захтев – да Немачка напусти евро, подржава најмање четвртина Немаца.

Активисти партије, међу којима има економиста, правника, бизнисмена и бивших државних чиновника, предлажу да или да се Немачка врати доброј, старој «бундесмарки», или да се формира јединствена валута за Немачку, Аустрију, Холандију и Финску. Они баш те земље виде као финансијски ослонац обновљене Европске уније. Успут, нова партија за сада не поставља питање које се односи на излазак Немачке из Европске уније, чиме се она разликује од антиглобалиста из «Партије пирата» која је већ стекла политичку тежину. 

Скептицизам у вези са јединственом валутом помаже и европским чиновницима и банкарима у давању противуречних сигнала. Чак и главни човек Европске централне банке Марио Драги мало-мало па себи дозволи претерану отвореност. Тако је свуда по Немачкој одјекнула његова изјава о томе да судбина евра директно зависи од откупа «лоших» државних облигација које припадају «проблематичним» земљама Европске уније. «Ако ћемо право, све то је директно повезано са даљим постојањем евра» – те речи које је изговорио Драги су код немачке финансијске и политичке елите изазвале контра-питања. Елита се пита сумњајући : зар је заиста Немачкој потребна валута због које Немци треба да преузимају дугове Грка, Кипрана или Италијана?

Један од оснивача «Алтернативе за Немачку», Бернд Луке, професор економије на Хамбуршком универзитету, у интервјуу радиостаници Deutsche Welle је кратко формулисао због чега се његовим истомишљеницима евро не свиђа: «Јединствена валута не само да не помаже Европи да изађе из кризе, већ постепени руши економију континента».

Наравно, тешко да ће сви евроскептици Немачке потрчати да 22.септембра гласају за «Алтернативу за Немачку». То значи да ће се политичке комбинације које се сада назиру вртети око демохришћана и социјалдемократа.

Постоји још једна варијанта послеизборне поделе – то је формирање «велике коалиције» у коју би ушли демохришћани и социјалдемократи. Међутим, експерти процењују да је вероватноћа таквог развоја догађаја мала, између осталог и због јаке критике Ангеле Меркел од стране социјал-демократе Пера Штајнбрика, другог кандидата за место федералног канцелара. 

Јасно је да ни ћорсокак у који је запала унутрашња политика Немачке, тим пре ни тријумф «Партије пирата» и «Алтернативе за Немачку» никако не спадају у планове руководства Европске уније, које Берлин види као «антикризну локомотиву». Али тај проблем има и своје наличје. Тесна веза Брисела и Берлина храни радикална расположења у Немачкој, у којој је много оних који не желе да плаћају грчка или португалска дуговања. А тежње немачког руководства да игра активнију самосталну улогу одмах стварају одговор у облику оптужбе Берлина да покушава да обнови некадашњу империјалну снагу и да оствари нови Drang nach Osten. Ханс Кунднани, немачки представник у Европском савету за иностране послове (који је формиран 2007.године као удружење експерата у коме су бивши премијери, најјачи бизнисмени, јавни радници и експерти) сликовито је ситуацију која је створена у његовој земљи назвао «Што више новца – то више проблема». Он прогнозира да ће «Велики напори Немачке да се избори за сопствене економске интересе и даље стварати проблеме у односима са њеним западним партнерима.» (2) 

Уосталом, уопште не треба прецењивати делотворност немачких антикризних рецепата. У мемоарима бившег канцелара Герхарда Шредера, који су објављени у Немачкој 2006.године, унапред је невероватно прецизно приказан ареал садашњих «проблематичних» земаља Европске уније. Набројане су: Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија. Ситан детаљ: те земље су набројане… да би се приказала успешност Европске уније. «Развој Европе је поуздан, он је користан свим државама Европске уније. Било да се ради о Шпанији или Португалији, Ирској или Грчкој – у свим тим земљама не би сада социјално-економска ситуација била тако повољна да нема Европске уније» – тврди Шредер и прави закључак: «Европски пут развоја, то је – историја успеха». Очигледно је да ће управо против оваквог «успеха» у ову недељу у Немачкој и гласати антиглобалисти и евроскептици. (3)

Уосталом, Европска унија има довољно главобоље и без «немачког фактора». Последњих дана су такозване «проблематичне земље» Европске уније поново подсетиле да су још живе. Грчку потресају снажни штрајкови, уз сукобе демонстраната са полицијом и друге акције протеста због посете земљи нове инспекционе «тројке» (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ). Улог је следећа антикризна транша од 1 милијарде евра која управо треба да се Атини додели, али руководство Европске уније за сада није уверено да је такав кредит баш неопходан. Истовремено се на прагу да затражи помоћ нашла Португалија. 

Овакав развој ситуације у вези са Грчком и Португалијом поново врло јасно приказује превременост изјава више највиших функционера Европске уније о томе да је финансијска криза у еврозони већ превазиђена. Истина је да у статистичким подацима које објављује званична агенција Европске комисије за статистику EC Eurostat, има превише оптимизма, макар је он и уздржан. Конкретно, експерти Eurostat-а су констатовали да долази до обнове економског раста у зони евра у другом тромесечју ове године, на нивоу 0,3%, што формално значи да је рецесија превазиђена.

Међутим, ти закључци имају уопштен карактер, и зато се мирно могу упоређивати са «неко једе клот купус, неко месо, просечно – сви једу купус са месом». Није тајна да лавовски део позитивне статистике Брисела даје неколико главних економија земаља ЕУ, највише Немачка и Француска. А на супротном полу еврозоне ситуација уопште није тако сјајна. Шта више, председник Еврогрупе Јерун Дијселблум је недавно признао да ће напаћеној Грчкој међународна помоћ у кредитима можда требати и када прође 2014.година којом се завршава актуелни програм помоћи. «Има разлога да се претпостави да се проблеми земље до тада неће завршити» – такву је прогнозу дао. Према прорачунима ММФ-а, 2014.године ће Грчкој требати 4,4 милијарде евра, а 2015. – 6,5 милијарди. А Атина је по линији Еврокомисије, Европске централне банке и ММФ-а већ добила преко 200 милијарди евра помоћи. 

Да би се ситуација разјаснила – у Грчку је поново стигла инспекциона «тројка». Али становништву Грчке ситуација је одавно јасна. Како би се добила следећа међународна транша земља мора да се позабави испуњењем нових оштрих услова. Конкретно, ради се о томе да ће крајем септембра да се у такозвану «радну резерву» пошаље 12500 државних службеника, од којих ће затим бити отпуштено најмање четири хиљаде. Неколико хиљада државних службеника, међу њима и учитељи, већ су на наведеном режиму од јула. При том, службеници који ће бити у «резерви» ће бити обавезни да се сложе са новим радним местом у оним службама државног сектора у којима постоје слободна места, или ће кроз неколико месеци бити отпуштени. (4) Високи савет грчких синдиката за државни сектор је у својој изјави подвукао да је одлучно против владине политике коју кабинет «спроводи под притиском «тројке» како би уништио државни сектор и социјално оријентисани облик државе». (5)

Ако се у Грчкој спроводе углавном масовне протестне акције зато што постоји незадовољство због политике сопствене власти, у другој «проблематичној» земљи ЕУ – Португалији – у потпуно исту сврху се користе највише правосудне структуре. Резултат је за Брисел још негативнији. Тако је, као «гром из ведра неба» за португалску владу и руководство Европске уније постао вердикт (коначно решење) који је у августу издао Уставни суд у вези са правом послодаваца да отпуштају раднике који нису успели да се преквалификују. Суд је стао на страну радника. Према мишљењу локалних експерата, то би морало да представља кап у чаши, препуној воде, која ће убудуће земље терати да добро промисле пре него што се за помоћ обрате међународним кредиторима.

А за сада ни Европска унија, ни ММФ још нису решили да ли да наставе да дају Португалији траншу од 78 милијарди евра, о чему је договор направљен још у мају 2011. «Вердикт Уставног суда је дао допринос таласу рентабилности португалских државних обвезница» подвукао је представник локалне Banco Carregosa Филипе Силва у интервјуу агенцији AFP. Стварно, рентабилност 10-годишњих обвезница је већ «прескочила» црту од 7% због које су пре две године власти земље биле принуђене да се обрате за помоћ ЕУ и ММФ-у. (6)

Очигледно се плашећи раста социјалне напрегнутости «по угледу на Грчку» вице-премијер Португалије, лидер Народне партије Паулу Портас, позвао је ЕУ и ММФ да преиспитају важеће услове за добијање антикризне транше. Конкретно, он сматра да је неопходно да се црта за ниво дефицита буџета за 2014.годину повећа са 4% на 4,5% БДП-а. Међутим, Јерун Дијселблум је такав захтев дочекао прилично хладно. Изјавио је да не мисли да би «наставак сличних дискусија слао добар сигнал». А још пре тога је Европска комисија већ наговестила да рачуна на повратак поверења међународних инвеститора у португалску економију у 2014.години, и за сада није спремна да иде на нове, ванредне уступке.

Са све јачом узнемиреношћу оно што се дешава у зони евра прате и главне светске берзе фондова. Њихови представници се за сада ограничавају на опрезне прогнозе. Мишљење које преовладава је најбоље изразио Метју Шервуд, управник актива компаније Perpetual Investments. У интервјуу агенцији пословних новости Bloomberg он је подвукао да «обнављање светске економије остаје нестабилно и иде испод очекивања». (7) Јер – уколико Грчкој и Португалији затреба нов порција антикризног кредита – ситуација у еврозони ће се вратити на још дубље позиције кризе.

(Наставиће се)