Контроверзни Члан 13. Директиве о заштити интелектуалног власништва на интернету, коју је усвојио Европски парламент, увешће цензуру садржаја и променити интернет какав данас познајемо.
И мада је његова основна интенција заштита ауторских права, сва је прилика да ће од примене директиве највише користи имати тзв. велики играчи, асоцијације, односно индустрија.
Нова правила о заштити интелектуалног власништва на глобалној мрежи приморавају интернет компаније да уведу строге, аутоматске провере кроз које садржај мора да прође пре него што се објави на платформама попут „Гугла“, „Твитера“, „Фејсбука“, „Јутјуба“…
Наиме, Технолошке платформе „филтрираће“ садржаје које корисници постављају, а фотографије, гифови, спотови и други садржаји биће објављени тек после провере власништва ауторских права.
То практично значи да ће бити забрањено објављивање било ког садржаја чији нисмо аутори.
„Чињеница је да се овим законом слободе ограничавају, односно да ће могућност коју смо добили 2006, тзв. шеровање преко Фејсбука, бити значајно ограничена“, истиче у разговору за Спутњик стручњак за информационе технологије Здравко Јанковић.
Он напомиње да ће због аутоматизације поступка филтрирања у пракси долазити до апсурдних ситуација.
„Могуће је рецимо да ваш пост не буде објављен ако на фотографији носите мајицу са логотипом ’Нирване‘, па алгоритам протумачи да кршите ауторска права. Тако је то код аутоматизације јер је правило да ботови греше“, каже Јанковић.
Додатни проблем створиће и огромна количина података која у једном тренутку може да се нађе на некој интернет платформи.
„Истовремено, сâм тај аутоматизован процес филтрирања је веома скупо софтверско решење које неће моћи сви да приуште, што ће неминовно довести до гашења малих платформи, док ће велики играчи опет бити на добитку.“
Јанковић објашњава да је највећи проблем тај што Директива практично неке делове интернета третира као медиј.
„А није цео интернет медиј, него је и средство комуникације као што је на пример телефон. Отприлике као када би цензурисали нечију туђу реченицу коју је неко изговорио преко телефона. Враћамо се на стари модел контролисања и третирања Фејсбука као медија који би у том случају морао да има главног и одговорног уредника. Фејсбук је пре свега друштвена мрежа, место дигиталног повезивања разних ентитета који кроз међусобну комуникацију стварају садржај, или један другом деле садржај. То није медиј“, наводи Јанковић.
До сада је заштита ауторских права функционисала по систему да када неко пријави да полаже ауторска права, платформе блокирају тај садржај да би избегле потенцијалне трошкове тужбе. Сад им се, међутим, намеће обавеза да они сами приликом аплоуда проверавају да ли је то заштићено копирајтом или није.
„Ако намећете на пример ’Гуглу‘ или ’Фејсбуку‘ обавезу да имају контролу аплоуда, они ту контролу неће спровести, него ће укинути могућност аплоуда“, сматра Јанковић.
Нема сумње да ће се ова Директива о одразити и на Србију, не само због тенденције усклађивања наших закона са европским, него и због чињенице да ако се закон буде глобално спроводио, последично ће и код нас бити забрањено шеровање.
Јанковић истиче да још има простора за другачији исход јер поред двогодишњег рока за усклађивање националних законодавстава са Директивом, треба имати у виду да ће састав Европског парламента, после избора који се одржавају крајем маја, бити промењен.
„Питање је какав став о овом закону имати будући европски представници“, закључује наш саговорник.
Јелена Вучићевић, Спутник
