Иван НИНИЋ | 05.11.2012
Судећи по томе како је почела јесен у Европи, евидентно је да ће на релацији Европска унија-Руска Федерација зима 2013. године бити изузетно „врућа“, а као последица политичког напора Европске комисије (ЕК) да спречи експанзију и умањи доминацију руског Гаспром у земљама ЕУ. Јесење загревање власти на два континента почело је у септембру ове године када је ЕК званично покренула истрагу како би утврдила да ли Гаспром злоупотребљава своју доминантну позицију на тржишту гаса у централној и источној Европи (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Бугарска, Естонија, Литванија, Летонија). Истрага наводно треба да покаже да ли руски енергетски гигант органичава слободан пороток гаса међу државама чланицама ЕУ, спречава диверсификацију снабдевања и да ли има неоправдано високе цене свог енергента. У том контексту ЕК је изразила забринутост да Гаспром „можда злоупотребљава своју доминантну позицију на тржишту гаса у земљама ЕУ“, што би практично значило кршење члана 102 Споразума о функционисању ЕУ.[1]
Ако се објективно сагледа природа економских односа ЕУ и Русије, односно зависност ЕУ од руских енергената, онда је јасно да сваки потез ЕК у том правцу има економски и политички контекст. Одлуку ЕК да поведе истрагу против Гаспрома многи медији и аналитичари су протумачили као својеврсно гурање прста у око Руској Федерацији, очекујући да ће Владимир Путин подлећи притисцима, како би Гаспром уз знатно нише цене несметано снабдевао Европу природним гасом током предстојеће зиме. Потреба званичника ЕУ је била да уверљиво покушају да објасне да истрага против Гаспрома никако није политичка, већ да има за циљ „креирање праведних тржишних услова“. Тако је Европски комесар за конкурентност Хоакин Алмунија рекао: „Не истражујемо Гаспром из политичких разлога, већ само због тога што морамо да утврдимо да та компанија није злоупотребила своју доминантну позицију на тржиштима гаса у централној и источној Европи, поготово с обзиром на то да је буквално једини добављач гаса у неким земљама“. Алмунија је истакао да они (ЕУ) поготово морају да потвреде да Гаспром „не ограничава слободан проток гаса међу чланицама ЕУ, да не спречава диверсификацију снабдевања и да не намеће неправедно високе цене“.[2]
Једна од кључних замерки ЕК јесте то да поједине земље западне Европе које се снабдевају гасом из више извора плаћају Гаспрому ниже цене гаса. У том случају званичници ЕУ треба да се запитају зашто су допустили да своје државе чланице ставе у економску зависност од Гспрома? Зашто њихов пројекат „Набуко“ касни са реализацијом? Зашто не користе друге, алтернативне, енергенте за грејање уколико су ти енергенти економски исплативији од руског гаса?Чињеница је да ЕУ увози 27% природног гаса из Руске Федерације и да су 2011. године државе централне и источне Европе увезле око 36 милијарди кубних метара тог енергента, чија је просечна цена била 310 УСД за 1.000 кубика.[3] Индикативно је то да из држава ЕУ готово пред сваку зиму севају негативне варнице у вези са ценом природног гаса који Гаспром испоручује Европи, па се најављена истрага против Гаспрома може посматрати као нешто озбиљније и далекосежније од свих досадашњих реакција ЕУ. А то је тежња ЕУ да економија Руске Федерације поднесе део терета економске кризе у Европи, због чега је оштро негодовао и премијер Руске Федерације Владимир Путин.
Путин цео проблем није окарактерисао као „царински рат“, али је изразио уверење да ће се спор решити кроз дијалог ЕУ и Гаспрома и „без губитака“. „То је изазвано неким околностима, пре свега тешком економском ситуацијом у еврозони. Ради се пре свега о земљама источне Европе“, нагласио је Владимир Путин и прокоментарисао да је проблем можда у томе што су све те земље својевремено биле примљене у ЕУ и ЕУ је преузела на себе обавезу субвенционисања њихових привреда. „Сада је очигледно Европска комисија закључила да ми треба да преузмемо део терета тог субвенционисања“, рекао је премијер Руске Федерације. Уједињена Европа би хтела да сачува политички утицај, а „да ми још мало платимо за то“, упозирио је Путин оценивши да је то „неконструктиван приступ“, уз коментар да су принципи формирања цена гаса тржишни.[4] Путин сматра да нема речи о монополу Гаспрома, с обзиром да норвешке компаније на тржишту ЕУ заузимају29% у продаји гаса, али и да полиција треба да се бави корупцијом, уколико у раду Гаспрома постоји корупција.[5]
Да је премијер РФ Владимир Путин увек спреман да одговори на изазове и претње које са собом доноси савремени светски поредак, оличен у ЕУ, сведочи његова државотворна реакција на одлуку ЕК да покрене истрагу против Гаспрома.Наиме, неколико дана након одлуке ЕК, Путин је потписао декрет којим забрањује свим домаћим стратешким компанијама (Гаспром, Росњефт, Аерофлот) да без предходног одобрења федералних власти објављују информације о својим активностима, променама уговора или продајним пословима у иностранству.[6] Без одобрења власти информације о свом раду руске компаније неће моћи да дају ни представницима страних држава, односно међународних организација (као што је ЕУ, и њени органи попут ЕК и др.). Иначе,декрет носи назив „Мере заштите интереса Руске федерације у спољним економским активностима руских правних ентитета“, аTheMoscowTimesпише да ће у складу са овим документом Гаспром морати да тражи одобрење пре него што пристане на промене цена гаса својим иностраним клијентима. О овоме ће бринути посебна агенција основана од стране Владе РФ, што показује да гурање прста у око Гаспрому заправо досеже до Владе РФ.
„Нека истражују“– била је прва реакција из Гаспрома на одлуку ЕК о покретњу истраге коју је пренео Би-Би-Си и[7], а убрзо потом је руски гигант издао и званично саопштење у коме наводи да је он није под јурисдикцијом ЕУ, већ да ради по законима Руске Федерације. Из те компаније истакли су да Гаспром посвећује велику пажњу поштовању свих норми међународног права и законодавства у земљама где обавља своје активност. „Рачунамо на то да ће у оквиру истраге на одговарајући начин бити поштована наша права и легитимни интереси, који проистичу како из права ЕУ, тако и из међународног права, као и да ће се узети у обзир да је ОАО Гаспром основан ван граница јурисдикције ЕУ и да је компанија којој су у складу са руским законодавством дате функције од јавног значаја и статус стратешке организације коју контролише држава“, наведено је у званичном саопштењу Гаспрома.[8]
Медијски натписи и свако прејудицирање кривице Гаспрома може да нанесе огромну штету тој компанији и тога су свесни у ЕК и не чуди што су, уместо да предходно обавештење доставе менаџменту Гаспрома, информације из ЕК прво саопштене јавности. Затим је већина европских медија отпочела лицитацију у погледу висине казне коју би Гаспром могао да плати, а која, по медијској процени, достиже и до 6 милијарди долара, уколико се докаже да је енергетски гигант кршио процедуре ЕУ.
Синхронизовани напад Брисела на Кремљ показује да ЕУ заправно није извукла никакав закључак из гасне кризе на релацији Русија-Украјна из јануара 2009. године. Највећу штету од тадашњег сукоба имали су управо грађани држава централне и југоисточне ЕУ, који су на температури од минус 10 целзијуса били заробљени у својим домовима. Зашто онда ЕУ покреће медијску хајку, ако је опште познато да Путина неће сломити и да без руског гаса неће моћи да изгурају зиму 2013. године? Да можда у томе прикривену подршку ЕУ не пружа САД? Није случајно да један од докумената Стејтдепартмента из 2007. године („Стратешки план 2007-2012. финансијске године“) предвиђа супростављање „негативном понашању“ Русије, наводећи као разлог: растући утицај Русије на светском енергетском тржишту.[9] Дакле, нема дилеме да ЕУ и САД уједињује иста „брига“ – геостратешка експанзија руског Гаспрома.
Напомене:
