БРАНКО ЖУЈОВИЋ
Венсан Дежер саопштио је да статус кандидата за чланство у ЕУ) “неће отворити приступ никаквим новим фондовима”. Годинама раније, српски плитичари тврдили су супротно
Славује баснама не хране, гласи руска пословица. Али као се уверио Бранко Жујовић, Београд је сасвим задовољан тиме што може да слуша, па и сам да исприча, лепе бриселске приче. Макар и на празан желудац.
Општа европска лаж у Србији увек кулминира званичним саопштењем бриселске бирократије, коју проевропски Београд, након година и година самообмањивања, добровољно и без поговора прогута па заборави.
Дакле, прво што је Венсан Дежер саопштио у Београду, након што је бриселска фасцикла Србије променила фијоку стола у ком чами читаву деценију, било је да статус кандидата за чланство у Европској Унији (ЕУ) “неће отворити приступ никаквим новим фондовима”.
“Србија је до сада могла да користи из ИПА фондова износ од 200 милиона евра годишње, а толико ће под досадашњим условима моћи да користи и убудуће”, рекао је Дежер, обраћајући се Одбору за европске интеграције Скупштине Србије и представницима Привредне коморе.
Саопштио је то Дежер европски лежерно нацији, која је годинама слушала како ће је фондови ЕУ позлатити, чим добије фамозни статус кандидата. Не лези Србијо до ЕУ, тек Венсан Дежер је Србима сасуо да кандидатура неће бити ништа више од пуког “сигнала за инвеститоре да улажу у њу”. Знајући за кризу евро-зоне, све заједно звучало је као виц без смешног исхода.
Годинама сам слушао о томе како ће стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ отворити Али-бабину бриселску пећину с благом, које ће нас коначно избавити из кризе, размахати економију, очешљати и увести у стандард просвећене Европе.
Памтим, ето, прилог јавног сервиса европске Србије од 2. фебруара прошле године: “Као земљи која још нема статус кандидата, Србији је доступно свега 200 милиона евра годишње из претприступних фондова из Брисела”.
Српска индустрија европске свести увек је сугерисдала својим конзументима, међу којима није мало ни евро-зависника, да ће ЕУ широко отворити своје фондове чим Европска комисија Србији каже “да”. Али, магија је одједном ишчезла.
Није потребно ићи у дубљу прошлост, да би се подсетило како су политичари манипулисали митом о фондовима ЕУ. Довољно је прочитати изјаву Божидара Ђелића, дату дан пре него што је Венсан Дежер саопштио праву истину, уместо оне медијски напудерисане:
“Србија ће као кандидат имати приступ преосталим деловима европског буxета који покривају пољопривреду, регионални развој и људске ресурсе. Хрватска је по добијању статуса кандидата добила повећање средстава од око 30 одсто, што би значило још 70 милиона евра донација годишње за Србију“.
Морам да подсетим и на интервју Божидара Ђелића, дат дневнику “Блиц” априла ове године: “Статус кандидата представља гаранцију функционисања институција, обезбеђења правне сигурности и економске стабилности. Он такође отвара Србији приступ фондовима за пољопривреду, регионални развој и људске ресурсе”.
А тек Саша Драгин, бивши министар за пољопривреду, децембар 2010: “Прихватање европских фондова у претприступном периоду, омогућиће српским пољопривредницима да подигну своју конкурентност, унапреде производњу и повећају зараду”.
Незаборавна је и изјава Јелене Триван од 26. октобра 2010. године: “Кандидатура значи неповратно пут ка чланству у ЕУ, приступ европским фондовима, бољитак и бољи стандард за сваког грађанина Србије…”. Дан пре ње, Саша Драгин изјавио је у Пироту да “кандидатура Србије за улазак у Европску унију значи и већи приступ ИПА фондовима”.
С њима у хору певао је и Борис Тадић, 12. октобра ове године: “Чека нас велики посао у спровођењу реформи, јер статус кандидата отвара бројне перспективе, па и приступ фондовима ЕУ”.
Овако бисмо могли бесконачно, уназад кроз време и индустрију европске свести, која одлично производи у Србији. За потпуно наивне, ево пикантерије за крај:
“Слобода кретања радне снаге једна је од четири основне слободе, које стоје на располагању земљама чланицама ЕУ. Држављани било које чланице могу конкурисати за радно место у било којој другој држави чланици под истим условима као и грађани те земље. Дискриминација на основу националности, вере или пола је забрањена чиме се штити ова слобода европских грађана”.
Цитат је преузет из брошуре, која популаризује европску политику, вредности и идеје ЕУ и није штампана тако давно. Лепо срочено, нема шта. Остаје само још да поверујете, утонете у слатку сугестију лажи и сачекате свог Венсан Дежера.
Извор Глас Русије, 19. 10. 2011.
