БЕОГРАД – Стандарди постигнућа ученика, који дефинишу шта ученик зна и уме на крају одређеног циклуса образовања, недовољно се користе у пракси и нису препознати као алатака за добар рад наставника, показало је истраживање Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Учитељи и наставници доживаљавају стандарде, који су донети 2011. године као административну меру споља наметнуту за контролу квалитета, па наши ђаци четвртог и осмог разреда, који су учествовали у истраживању нису у стању да на пример из српског успешно формулишу идеју текста или да из математике праве разлику шта је права, полуправа, дуж…

Истраживање рађено на узорку од 5.000 ученика, показало је да више од 50 одсто њих дословно тумачи текст, а само мали број најнапреднијих изводи сложеније закључке, тумачи текст и увиђа поенту, рекла је представница Завода Јасмина Ђелић на представљању резултата члановима Националног просветног савета.

“Не кажемо да треба спуштати стандарде али треба размислити да ли је наставницима довољно јасно на чему треба да раде до краја четвртог разреда”, рекла је Ђелић, сматрајући да треба преиспитати и садржаје уџбеника, али и захтеве који се постављају пред ученицима.

Она је подсетила да је последње национално истраживање о постигнућима ученика било је 2004. године.

Истраживање урађено пролетос, слично националном, има за циљ да открије да ли ученици остварују очекиване резултате у односу на задате стандарде. У четвртом разреду тестирано је знање из српског, математике и природе и друштва, а у осмом српски и математика.

У математици четвртаци најчешће греше код редоследа рачунских појмова, не разликују појмове права, полуправа, дуж, познавање правила “већи за”, “мањи за”, не разликују формуле за облик и површину правоугаоника, рекла је Ђелић.

На сва три теста, десет одсто најслабијих ученика решава просечно 25 одсто задатака, а 90 одсто најуспешнијих дају око 85 процената постигнућа, показало је истраживање.

Такође, показало се да постоје разлике у образовању ђака на селу и у градским срединама, а да су девојчице имају значјано виша постугнућа (61 одсто) од дечака (54 процента) на тесту из српског језика.

Стандарди су постављени тако да се очекује да више од 80 одсто деце реши питања за основног нивоа, 50 одсто са средњег а око 25 процената ђака треба да буде успешно на напредном нивоу.

Анализа је показала и да наставници који су прегледали тестове уопште нису поштовали упутство за оцењивање, па су састављачи питања принуђени да праве тестове затвореног типа (на заокруживање), што може да завара кад су у питању постигнућа ђака, речено је на седници савета.

Танјуг