Европске санкције Русији нанеле штету и Србији!

После четворогодишњег просечног раста од 33 одсто, прошлогодишњи укупан извоз наше привреде у Русију био је мањи за три процента. – Раст извоза хране није надокнадио пад вредности рубље

Србија је у 2014. години у Руску Федерацију извезла робу вредну 1,32 милијарде долара. Судећи према подацима Сектора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије, санкције западних држава уведене Русији нанеле су штету и Србији. После четворогодишњег просечног раста од 33 одсто, прошлогодишњи укупан извоз српске привреде у Русију био је мањи за три процента. До пада вредности пласмана српске робе на руско тржиште у прошлој години дошло је упркос повећању извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Србија је у Русију у 2014. извезла храну за 307,6 милиона долара, што је за 66,7 одсто више него у 2013. години.

Трговинска размена Србије и Руске Федерације у 2014. години достигла је 3,4 милијарде долара, што је за 12,3 одсто више него у претходној години. Србија је увезла робу за 2,37 милијарди, а наш дефицит је износио 1,34 милијарде долара, што је за чак 49 одсто више него у претходној години.
За многе неочекиван пад извоза Србије у Русију у прошлој години у ПКС објашњавају падом вредности рубље и смањеном тражњом на том тржишту. Због тога је нарочито опао наш извоз обојених метала, производа од каучука, плуте и дрвета, намештаја, предива, тканина и текстилних производа.

Занимљиво је да је робна размена две земља у првом полугодишту 2014. ишла узлазном путањом. У првих шест месеци вредела је 1,64 милијарде долара и била је већа за 21,6 одсто него у првој половини 2013. године. Извоз из Србије вредео је 486,7, а увоз 1,16 милијарди долара. После избијања сукоба у Украјини, уведених санкција западних земаља Русији и руског одговора у јулу престанком увоза прехрамбених производа из тих држава, рачунало се да ће доћи до раста извоза српских пољопривредних производа у ту земљу. На адресу Привредне коморе стизало је све више захтева руских увозника за куповину воћа и поврћа из Србије, али и свињског, јунећег и пилећег меса, алкохолних пића и млечних прерађевина. Извоз хране из Србије на руско тржиште порастао је у првој половини 2014. године за чак 68 процената и достигао 117 милиона долара. Очекивало се да ће до краја године вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију достићи 300 милиона долара, што је и остварено.

У 2014. години највише је повећан извоз свежег и прерађеног воћа и поврћа у Русију. Извоз јабука је премашио 83 милиона долара, 80 одсто више него у претходној години, што је добрим делом последица одлуке руских власти да престану с увозом јабука из Пољске. Руска одлука о забрани увоза воћа и поврћа из Пољске ступила је на снагу 1. августа, а као разлог наведено је много регистрованих случајева прекомерног коришћења препарата којима се третира воће и поврће, пре свега пестицида и нитрата и недозвољеног нивоа њиховог садржаја у производу. Иначе, укупан годишњи извоз прехрамбених производа из Пољске у Русију процењен је на око милијарду долара. Пољска је највећи светски извозник јабука. Од укупног извоза пољских јабука, 60 одсто се извози на руско тржиште, што је у сезони 2013–2014. износило безмало 500.000 тона.

Занимљиво је да је у прошлој години на руско тржиште из Србије пласирано кајсија за 32, шљива за 14, јагода за 11, кукуруза за девет, смрзнутог воћа за 19,4 и поврћа за 10 милиона долара.
Извоз свињског и говеђег меса и месних прерађевина из Србије у Русију у прошлој години вредео је 63 милиона долара, а свих врста сира за више од 28 милиона долара.

Према извештајима наше царине, Србија је у прошлој години у Русију највише извозила хулахоп чарапе, затим јабуке, свињске полутке, покриваче подова, састављене подне плоче, циркулационе пумпе за грејне системе и лекове.

Као и обично и у 2014. смо из Русије највише увозили енергенте – 75 одсто укупног увоза и сировине. Значајнији раст вредности нашег увоза и дефицита у размени са Русијом у ПКС објашњавају последицом повећаног увоза енергената из ове земље. Наиме, наш увоз енергената је, после високог раста увоза из Казахстана у 2012. и 2013. години, поново преусмерен на Русију.

У Привредној комори кажу да због споразума о међусобној бесцаринској трговина Србије са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, велике светске компаније прехрамбеног сектора разматрају могућност да инвестирају у Србији, како би произведену робу пласирали у ове земље. Немачки „Тенис”, највећи приватни произвођач меса у Европи, недавно је основао компанију у нашој земљи. Представник ове компаније Улрих Гревеј изјавио је да предстоје велика улагања у фарме свиња, погоне за производњу сточне хране, а касније, након достизања потребног обима примарне производње, и у фабрику за прераду меса за домаће, регионално и светско тржиште.
Увоз прехрамбених производа представља значајну ставку у руском увозу, указују у Привредној комори Србије. У 2013. години Русија је за увоз хране издвојила 41,9 милијарди долара.

Александар Микавица, Политика