Европски део светске закулисе састанчи у Београду, Голдман Сакс бацио око на налазишта злата, сребра и бакра у Бору!

Највећи светски и европски банкари и индустријалци, од извршног директора „Ротшилд групе” до председника „Голдман Сакса”, заједно са бившим политичарима и државницима за које се сматра да из сенке управљају невидљивим дизгинама такозване тајне светске владе, од 31. октобра до 2. новембра, боравиће у Београду.

Ако су Срби, иначе склони теоријама завере, под трилатералом сматрали групу најутицајнијих светских играча под маскама, за неколико дана имаће ретку прилику да им виде лица у својој престоници. Али, закони трилатерале су ипак јасни. Оно што ће се у Београду говорити иза затворених врата, заиста ће остати тајна!

– На састанцима где се одвијају важне дискусије, није пожељно присуство јавности, јер би се у том случају, рецимо, читаве берзе и тржишта пореметиле. Наиме, на састанцима Трилатералне комисије, учесници нису оптерећени медијима и могу да говоре о озбиљним стварима, знајући да њихови дијалози неће изаћи у јавност – појашњава Јован Ковачић, председник Националне српске групе и члан Извршног комитета Трилатералне комисије, који је и председник компаније „Ист вест бриџ”.

Тридесетосму седницу Европске Трилатералне комисије отвориће председник Жан-Клод Трише, некадашњи шеф Европске централне банке, док ће високе званице поздравити премијер Александар Вучић. Он ће учествовати и на „Панелу лидера”, као и на панелу „Србија и ЕУ”.  
Јер, међу гостима су Мајкл Фукс, члан немачког Бундестага и потпредседник Европске трилатералне комисије. У Београд ће доћи и доскорашњи премијер Италије Марио Монти, као и Лук Коен, гувернер Националне банке Белгије. Очекује се и долазак адмирала Ђанпаола ди Паола, бившег италијанског министра одбране и бившег министра војног комитета НАТО-а.

Најважнија „зверка” овог састанка ипак ће бити Питер Сатерленд, председник „Голдман Сакса”, највеће инвестиционе банке на свету. Тахир Хасановић, председник Организационог одбора 38. седнице Европске трилатералне комисије у Београду, истиче да се очекује долазак око 160 истакнутих гостију. Хасановић и Ковачић потврђују да су у Београд позвани и председница Косова Атифете Јахјага, затим и председник Републике Српске Милорад Додик, потом бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Позиви су упућени и премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу и председнику Македоније Ђорђу Иванову.

Уколико прихвати позив, посета Јахјаге би била прворазредна политичка сензација. Али, без обзира на њену одлуку, Ковачић каже како је важно да је позив на љубазан дијалог упућен са најбољим намерама. Он истиче да трилатерала није тајно друштво, јер је списак свих чланова објављен на интернету. Разлог за то што се трилатерала сматра, рецимо, „светском владом у сенци”, јесте тај што се састанци одвијају иза затворених врата. Све што се изговори, остаје иза врата. Овога пута српских.

Ковачић, ипак, упозоравајући на још једну заблуду о трилатерали. Он, наиме, тврди да трилатерала није усмерена против Русије и Кине.

– У азијској групи трилатерале има више од 20 чланова из Кине, док руски представници присуствују састанцима иза затворених врата око 15 година. И биће присутни у Београду, на панелу око Украјине, где се очекивало да дође и Арзениј Јацењук, садашњи премијер Украјине. Али, по свему судећи, доћи ће министар спољних послова Украјине, јер се два дана пред састанак трилатерале у Београду, одржавају избори у Украјини. Али, у Београду ће бити и Сергеј Караганов, један од Путинових сарадника – напомиње Ковачић, подсећајући како је наша земља званично примљена у трилатералу у Берлину прошле године.

То се сматра изузетним комплиментом у круговима ове организације, јер је Хрватска добила пријем у трилатералу тек када је добила датум пријема у ЕУ. Трилатералисти ипак очекују од Србије наставак тешких реформи и улазак у ЕУ. И, тврди Ковачић, од њих нема додатних, тешких услова. Он је изричит: трилатерала од званичног Београда не тражи ни улазак у НАТО, ни окретање леђа Русији.

Кокетирање Србије и Југославије са трилатералом не везује се само за Тита који је покушао да уведе СФРЈ у моћну екипу. Наиме, маршал је сматрао да је боље да седи унутра, где се решавају ствари, него да седи необавештен напољу. Али, Тито је одбијен, јер тадашња Југославија није имала две ствари: демократију и слободно тржиште.
Слободан Милошевић је покушао да се учлани преко своје банкарске Борке Вучић и њеног заиста доброг односа са Рокфелером. Али, наглашава Ковачић, Слоба у томе није успео. Можда је и тај неуспех тајна његовог краја? Али, са трилатералистима је увек тако. Увек остаје оно „можда”.

Позван је и Хенри Кисинџер који само из здравствених разлога неће бити присутан. Српски трилатералисти очекују да идуће године у Београд дође, уз Хенрија Кисинџера, кључни стратег америчке спољне политике Збигњев Бжежински. Обојица су, разуме се ваљда, једни од кључних играча „дрим тима” светске трилатерале.

Фама о тој организацији траје непрекидно од 1973. године, када су се на ранчу Дејвида Рокфелера, управо на иницијативу Бжежинског, састали осморица људи са идејом да још више учврсте односе Америке, Европе и Јапана, у епохи хладног рата. Званично, искусни лидери су у тишини Рокфелеровог имања разматрали глобална питања и највеће изазове светског бизниса.
А каква је моћ организације говори следећи детаљ. По избијању светске економске кризе, шест премијера Европе дошли су на функције из Трилатералне комисије. Марио Монти је био председавајући Европске трилатерале, али је „прекомандован” у Рим. Када је постављен за премијера Италије, замрзао је своје чланство. Сада се Монти вратио на старо извориште моћи – у трилатералу.

Од домаћих политичара, „пријатељем трилатерале” сматра се шеф дипломатије и лидер социјалиста Ивица Дачић. Можда се тајна његовог трајања, осим његове политичке вештине, крије и у том пријатељству?

———————————————————————–

Од Ротшилда до Ројач Дач Шела

У Београд ће доћи Гај Елиот, потпредседник „Ројал Дач Шела”, највеће нафтне компаније на свету, као и Јирген Фитцен, извршни директор Дојчбанке. Биће ту и Најџел Хигинс, извршни директор „Ротшилд групе”, као и Волфанг Ишингер, бивши члан европске тројке за Косово. Долазак су најавили Урсула Класник, бивша министарка спољних послова Аустрије, Марчело Сала, потпредседник „Интеза Сао Паоло групе”, Андреас Страјхел, председник „Ерсте банк групе” и Ђузепе Вита, председник Уникредит банке.