2015. године пред Европом стоје три основна задатка: разрешење кризе у Украјини, повратак правилним односима са Русијом, као и недопуштање да се у Европи води монетарна политика „количинског ублажавања“, сматра председник Европске лабораторије за политичко прогнозирање Мари-Елен Кајол.

Многи постављају питање: да ли ЕУ може да врати поверење према себи у очима својих чланова? Да ли ће поћи за руком да се нађе пут за решење економске кризе и да ли ће бити побољшани односи са Русијом?

Ова питања су међусобно повезана: ако ЕУ не буде у стању да заустави антируске санкције, које гуше како економију Европе, тако и Русије, на крају ЕУ неће моћи да издржи искушење да наштампа нови новац за плаћање својих рачуна. Украјина је показала своју „добру вољу“ у погледу одржавања реформи, уводећи у своју владу Американце и Литванце, надајући се да ће тако приморати ММФ да одреши кесу.

Могуће да Порошенко коначно почиње да схвата: новца за Украјину нема нигде – ни у ММФ, ни у САД, ни у Европи. Експерти ММФ су управо напустили Украјину, установнивши да земљи недостаје 15 милијарди долара, маду нису јој издвојили ни цент.

Поменули сте Украјину. Да ли може да се избегне банкротство ове земље?

Изгледа да задатак да нађе новац како би избегла банкротство које поново прети Украјини, морати да реши Европа. Она мора да нађе много новца, којег нема. Једино може да га наштампа. Супротно ономе што чујемо, проблем „количнинског ублажавања“ за Еврпу неће решити дефлација. Све је врло једноставно, као и у случају са САД. То је лак пут да се плате рачуни, за чије плаћање више немате средстава: рачун Украјине (32 милијарде), рачун Грчке (245 милијарди), рачун за обуставу рада на пројекту Јужни ток за Француску, Италију, Немачку, бугарску, Аустрију и све остале земље-чланице пројекта (сума је непозната). Затим још рачун за Мистрале, за које треба платити пенале Русији – 2 милијарде за Француску, не рачунајући камату. И наравно, рачун за успоравање економскго напретка, изазваног прекидом трговине са источним делом света.

Какве ће бити последице за Европу?

Јапанци са нестрпљењем очекују европско „квантинативно ублажавање“ – како би одустали од сличне сопствен еполитике и дали својој валути да предахне. Финансијска тржишта са нестрпљењем очекују нови корак, како би наставила да жонглирају сувишном новчаном мастом коју су жудно гутала. САД са нестрпљењем очекују ублажавање – како би мало одложиле обнову истих мера. Ипак слично квалитатнивно ублажавње ће довести до колапса евра, покренувши нови талас инфлације, лишивши осиромашено становништво Европе те мале боце са кисеоником коју је представљала дефлација. То ће потпуно нарушити функционисање зоне евра и ЕУ и натерати континент да се свали у џеп доларске зоне. То ће бити слободан пад, можда ће он везати евро за долар.

Да ли постоје оптимистичнији сценарији?

Делује сумануто прибегавати таквом сценарију, јер како би се он избегао, довољно је само укинути антируске санкције. То није посебно тешко, нарочито у актуелној ситуацији, када Порошенко, као и у септембру 2014. године, стално понавља да се режим прекида ватре поштује, а председник Путин је учинио гест добре воље, укинувши реализацију пројекта Јужни ток, против којег се залагала Европска комисија. За обнову дијалога између Европе и Русије све је спремно. Тренутно постоји реална опасност банкротства две државе – Украјине и Грчке. У свом актуелном исцрпљеном стању зона евра не може да поднесе такав ударац. Истовремено на Блиском Истоку се спремају нове линије напетости, које могу да заиста оштете већ погоршале односе између Европе и Русије.

Према материјалима Центра за истраживања и новинарство

Глас Русије