Рат у Украјини изазвао је велике потресе на међународном тржишту жита. Нико изричито не помиње реч „глад“ али она – иако неизречена – произилази из сувопарних стручних анализа и процената
(илустрација, Француски Kурир интернационал објављује да “берзанске спекулације вуку цене жита сваког дана навише”)
Цене жита достижу рекордне висине. Сви европски медији пишу о општој бризи коју то изазива. Још нема несташице жита, али на међународном тржишту, рат у Украјини изазвао је велике потресе. Нико изричито не помиње реч „глад“ али она – иако неизречена – произилази из сувопарних стручних анализа и процената.
Из Русије и Украјине заједно долази 30 одсто извезеног жита у свету. Рат је зауставио овај извоз и цене су “експлодирале”. Берзанске спекулације вуку их сваког дана навише. Многе земље, а нарочито оне које зависе од Украјине плаше се несташице – преноси француски Цоурриер Интернатионал.
Цене жита расту у целом свету
На житном тржишту статистичке кривуље показују свакодневне потресе: “Прошле недеље цене жита у Паризу су скочиле за 38 одсто, на 400 евра по тони. То је највиша цена у последњих 14 година. У Чикагу, на референтном тржишту пољопривредних сировина, само у једном дану, 4. марта цена жита је скочила за 6,6 одсто. Овакав скок везан је делимично за спекулацију која је опет у основи подстакнута реалним дешавањима“, пише италијански Ил Фатто Qуотидиано.
Цене жита расту дакле у целом свету али, краткорочно гледано, неке земље чији је узвоз нарочито био везан за Украјину, могле би да буду погођене несташицом.
Италијански дневник пише: „Око 140 бродова из различитих земаља међу којима има и превозника жита – блокирано је у украјинским рукама. Нема више бродских капетана, а море је пуно мина. Осигуравајуће компаније већ су сврстале северни део Црног мора као и Азовско море у ратну зону што подразумева блокаду или велико ограничење кретања”.
Лист закључује да би стање могло да се погорша уколико нова сетва буде немогућа у Украјини.
Употреба брашна – само за хлеб
Такав је случај са Турском и нарочито са Египтом који, како пише лондонски Миддле Еаст Еyе, “увози скоро 85 одсто жита из Русије или из Украјине“.
Лист додаје да је Египат већ почео да троши залихе жита којих има за девет месеци. У Египту је цена хлеба субвенционирана из државног буџета. Уколико би дошло до поскупљења могли да би да избију социјални немири – наводи Миддле Еаст Еyе.
Питање несташице „жита са Истока“ брине и Либан. Дневник на француском Л’Ориент-Ле Јоур пише да “Либан из црноморског региона (Украјина, Русија и Румунија) увози 60 одсто житарица неопходних за производњу хлеба“. Лист цитира Ахмад Хотеита (портпарола либанских увозника жита) који каже да ће земља има залиха за само месец и по дана.
„Министар индустрије Жорж Бушикиан (Георгес Боуцхикиан) најавио је зато рационализацију употребе брашна које ће моћи да се користи само за прављење хлеба све док жито не буде увезено из Kанаде“, пише Л’Ориент-Ле Јоур.
Престројавање светског тржишта жита
„Сви су очекивали да ће рат између Русије и Украјине довести до раста цена гаса, али нико није могао да замисли да ће жито толико поскупети“, оценио је француски економиста Филип Шалмен (Пхилиппе Цхалмин), специјалиста за сировине, за париски Ле Фигаро. Лист додаје да у Француској нема разлога за бригу када је реч о производњи.
„Француски извоз жита износи око два одсто у просеку“, пренео је сајт ФранцеАгриМер у јануару 2020. Према Филипу Шалмену „Француску ће индиректно погодити скок цена и то ће бити тежак ударац за узгајиваче стоке. Ипак, Француска би могла и да извуче корист из ове ситуације“. Француска извози половину своје производње (жита) ка земљама Северне Африке. Њени нови купци могли би да постану Мароко, Алжир и Тунис који су се до сада снабдевали у Украјини.
У овом „престројавању“ светског тржишта жита САД и Индија такође би могли да пронађу нове купце за своје жито тим пре што је кинеско министарство пољопривреде већ најавило „најгору жетву у својој историји“, преноси Ле Фигаро. Филип Шалмен додаје да ће, наравно, „Kинези увек моћи да увезу руско жито и допреме га возовима, али ће тако изгубити на квалитету“.
Ограничавање извоза жита
„Мађарско министарство пољопривреде најавило је да ће зауставити извоз (жита). Ове извозне сезоне Мађарска је иностранству већ продала скоро 127 хиљада тона жита. Исто је ситуација са Молдавијом која је почетком марта привремено обуставила извоз жита, кукуруза и шећера“, пише Ле Фигаро.
Што се тиче Бугарске, влада је најавила да „држава има механизме како би се припремила за прехрамбену кризу, поштујући начела слободног тржишта“, преноси Ле Фигаро.
Француски Ле Репортерре преноси да је Црноморска зона кључна за европску трговинску размену. Према пољопривредном Институту Иделе око 95 одсто украјинског жита пролази кроз Одесу, Мариупол и Kерсан (Херсон) – четири луке које су сада бликиране ратом.
„Француска има вишак од једне до једне и по мегатоне жита које би могла да извезе. Проблем је у томе што ова количина не може да надокнади недостатак од 12 до 14 мегатона које ће неодостајати у наредним недељама. На тржишту влада и несташица украјинског кукуруза – пише сајт Ле Репортерре.
„У Европи – која је у целини гледано увозник – земље као Холандија окрећу се Француској, али је проблем што вишак француског кукуруза не прелази 500 хиљада тона. Други осетљив производ је сунцокретово уље јер управо Украјина обезбеђује половину светске трговине, што представља 14 одсто трговинске размене биљним уљима“, преноси сајт.
Европски министри пољопривреде најавили су бројне мере, укључујући и искоришћавање површина обрадивог земљишта које је периодично остављено да се „одмара“ (угар) за гајење сточне хране.
Могућа несташица меса
„Ево шта је Ахилова пета нашег пољопрувредног система. Иако је Француска извозник жита, њени узгајивачи свиња и перади зависе од сунцокрета и уљане репице из Украјине из које долази 80 одсто светске производње и чија је вредност у протеинима изузетно висока“, пише Ле Репортерре цитирајући Жан Франсоа Лоазоа (Јеан-Франçоис Лоисеау), председника извозне кооперативе Аxцерал:
„Могуће је да ће доћи до несташице.“
Ови потреси доводе у питање прокламовану стратегију Европске уније званично названу „Од фарме до виљушке“ која је део Зеленог пакта ЕУ. Ова стратегија има за циљ смањивање емитовања угљен диоксида и преласак четвртине обрадивог пољопривредног земљишта на пољопривреду без пестицида, смањивање употребе пестицида за половину, као и смањивање синтетичких ђубрива за петину. Сада ови еколошки циљеви уступају место другом приоритету, а то је обезбеђивање снабдевања.
“Зависност сточара од увоза житарица намеће питање нашег прехрамбеног система. Да ли су заговорници безмесне хране све ово већ схватили”, пита на крају Ле Репортерре.
Наташа Јокић, Стразбур
